Сарић је рођен 1937. у Бањанима код Никшића, од 1958. живи у Ораховцу, Призрену и Приштини.

Након НАТО бомбардовања 1999. године и прогона српског становништва Сарић остаје на Косову и са породицом се сели на Брезовицу где настају нека од његових познатих дела.

Најважнији приповедач српског југа у књижевност је ушао збирком поезије "Беле клетве", а романи "Велики ахавски трг", "Сутра стиже господар", "Дечак из Ластве", "Петруша и Милуша", "Сара" "Митрова Америка" и "Клобук" обезбедили су му трајно и истакнуто место у целокупном српском књижевном стварању.

Књижевна критика је оценила његов рад као "стожер српске књижевности на Косову и Метохији" наглашавајући како модерност, у ранијем периоду, тако и дубоки осећај за древно и јединствену лепоту језика.

Говорећи о роману "Сара" Срба Игњатовић је закључио да је књига, која је добила престижну награду Вечерњих новости "Меша Селимовић“ 2008. године, заправо "сага о породици, о упоришту опстанка у невремену и скупу животних вредности упркос свим недаћама“.

Сарић је у почетку радио као просветни радник, а потом као уредник издавачке делатности приштинског листа "Јединство" и директор НИЈП "Панорама" када заједно са истакнутим ствараоцима развија широку издавачку делатност.

У немирним, неизвесним и политички променљивим временима рад и живот Петра Сарића су били уско повезани са судбином и положајем српског народа, његовог наслеђа и културе.

Одлазак из Приштине за њега је био један од преломних тренутака.

- Те године су биле тај пакао, у ком сам преживео, и у ком и данас опстајем, захваљујући својој породици и оданости и храбрости грађана Сиринићке жупе, али и у некој урођеној потрази за оним што ти је силом одузето, неком нагону који боље од јутарње светлости осветљава тај мрак - говорио је Петар Сарић истичући да "тамо где је побеђена мржња, побеђен је рат".

О његовом песничком и прозном стваралаштву написани су бројни чланци, есеји, студије, темати, објављена су два зборника радова, одбрањена је и једна докторска дисертација која се бавила његовим делом.

За свој рад добио је бројне награде и признања: "Лазар Вучковић", "Грачаничка повеља", "Меша Селимовић", Вукова награда, "Златни крст кнеза Лазара”, "Григорије Божовић”, "Борисав Станковић".

Петар Сарић биће сахрањен у суботу, 7. октобра, на Брезовици, на Шар-планини, преноси Косово онлајн. 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".