У знаменитом комплексу манастиру Студеници, задужбини родоначелника владарске династије Стефана Немање (1166–1196), пре неколико година су завршена вишедеценијска археолошка истраживања.
Пронађени керамички материјал је анализиран у целини, као и биљни и животињски остаци, пише портал Све о археологији.
Укратко о Манастиру Студеница
Стефан Немања је у 12. веку, ангажовао стручњаке који су прво осмислили комплекс па га онда и изградили. Обзиђе је специфично, у самом центру елипсе је Богородичина црква, око бедема су остале грађевине.
Сматра се да је изградња манастира почела око 1186. године, када је Немања консолидовао државу. Онда се он 1196. године ту повлачи, што значи да је сам процес подизања здања трајао око десет година. Наравно, фреске су урађене тек после његове смрти, када су његови синови Вукан, Стефан и Сава ангажовали грчке уметнике који су осликали манастир 1209. године.
Фото: Танјуг/Иван Симић
Прочитајте још
Средњовековна етапа манастира обухвата време од изградње, крајем 12. века, па све до турског освајанња, средином 15. века. У току археолошких ископавања је откривена велика количина керамике, са преко 22.000 уломака.
Утврђивањем функције посуда и начина на који се њима руковало, истраживачи доводе у везу три врсте трагова употребе: наслаге гари, оштећења површине и остаци садржаја (анализе липида).
Употреба керамичких посуда
На функцију посуде најпре могу да укажу трагови гарежи на њој. Наиме, трагови гарежи представљају поуздано сведочанство о томе да је нека посуда коришћена у процесу кувања јела уз отворени пламен, или можда само за грејање воде при обављању различитих послова у домаћинству.
С обзиром на то да се керамичка посуда најчешће користи у процесу припреме, кувања и сервирања јела, руковање њом подразумева померање, одлагање, пражњење садржаја и чишћење, то јест прање, које оставља карактеристичне абразивне трагове у виду огреботина и уреза.
Керамичке посуде обликоване су на витлу, релативно танких зидова и глеђосане површине на више од половине посуда. Уз то, посуде су печене на високим температурама, у распону између 750˚Ц и 950˚Ц, судећи према прелиминарним резултатима за керамику касног средњег века из области Раса.
Вишедеценијска археолошка ископавања у комплексу манастира Студеница нису донела откриће места за припрему хране. Према уобичајеној средњовековној пракси, кухињу је чинило неколико повезаних простора, укључујући кухињу, пећ и оставе у близини трпезарије.
Исхрана у манастиру Студеница
Током 14. века, братство манастира Студенице бројало око 60 монаха, који су боравили у манастирским келијама. У зависности од распореда постова, времена одржавања литургија, али и од поднебља, монаси су уобичајено имали оброке једном или два пута дневно, када су јели кувана јела: каше и варива, а и сирове намирнице, пре свега зеље и воће.
Поједине врсте житарица и воћа нађене су и у самом манастиру Студеници. Располагали су малим избором поврћа. Кромпир и парадајз уопште нису имали, али су зато коришћене разне врсте репа. Посебно је била популарна такозвана љута репа, која је личила на данашње ротквице, само нешто већих димензија. Она је представљена и на иконама. Млечни производи су били често на столу, а месо ретко.
Фото: Танјуг/Иван Симић
Међутим, судећи по резултатима археозоолошке анализе, месо домаћих животиња и перади, пре свега кокошака, коришћено је у знатно већој мери, него што би се то могло наслутити из прописаних правила. Једно од објашњења понуђено је у манастирским типицима, где се јасно напомиње да се строгог режима исхране не морају придржавати болесни, као ни гости.
Откривене су, неизоставне, рибље кости. Оне сведоче о томе да је, осим дунавске моруне и риба из околних поточића, коришћена и риба која се може наћи ван тог поднебља. То не треба да чуди, јер је манастир имао своје поседе и на Скадарском језеру.
Трпеза манастира Студенице је специфична, разликује се и од оне градске и од сеоске средњовековне. Реч је о једном виду продуженог богослужења.
Храна и пиће су се служили у декорисаним зделама, крчазима, врчевима за вино, било је буклија, чак и керамичких пехара али и увозних чаша од мурано стакла. Било је, сигурно, и сребрних посуда, али њихових остатака у овом случају нема. Манастир Студеница је ипак била владарска задужбина, а тим обедима је понекад присуствовао и владар.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
