Великогоспојинки пост први пут помиње се у 9. веку. Коначно је Установљен на Цариградском сабору 1166.

Увек почиње на Дан седморице браће Макавеја и њихове мајке, који су погубљени мученичком смрћу.

Најмлађи од свих вишедневних постова, уведен је у част и према примеру Пресвете Богородице, Мајке Божије, која је време пре смрти провела у сталном посту и молитви.

Подсећа да су, уз сведену трпезу и смирене страсти, милостиња и опраштање први на путу којим тело и душа постану смирена целина, што води сазнању и спасењу у божјој милости.

Овај пост је најкраћи, али веома строг, попут Васкршњег

Овај пост је најкраћи од четири годишња поста, траје две недеље, до 28. августа, али је најстрожи. Наиме, током следеће две седмице се пости на води, осим недељом када су дозвољени уље и вино, изузев празника Преображења Господњег 19. августа, када је дозвољено јести рибу.

Треба имати у виду и да пост има две стране: телесну и духовну. Телесни пост је уздржавање од јела животињског порекла. Духовни пост подразумева одрицање од сваке врсте грешних и злих помисли, жеља и дела.

Телесни пост је само неопходно помоћно средство за успешну духовну борбу против страсти, које се распирују кроз телесне жеље. Стварни пост који обухвата и телесни и духовни аспекат, приводи човека смирењу. Ослобађање духа и тела од погрешних мисли и дела уз молитве представља суштину хришћанског поста.

Пост је посвећен Богородици, а верује се да је посебно важан за жене и мајке, њихов мир и радост и причешће на празник Велике Госпојине, праника посвећеног мајкама и деци. Везује се за босиљак, божју биљку.

БОНУС ВИДЕО: