Њега у болници, због епидемиолошких мера, нико не може да посети нити да разговора са њим, али "Новости" сазнају да је у борби са опасном звери, задобио подеротине и ране по рукама. Лекари, превентивно, даноноћно дежурају крај стаситог Цене, да се случајно не би догодила инфекција, која може да буде последица вучјих уједа. Цена је доживео и психичку трауму јер је борба са вуком, тешким више од 40 килограма, била битка на живот и смрт.
Не памти су у Копривштици нити шире, да се ико игде упустио у борбу са гладним предатором који обично узме плен. У Ценином тору је било стотинак коза и двадесетак јарића од којих овај сточар живи. Успео је да сачува цело стадо, а људи из Копривштице, као и Ценини пријатељи кажу да би он вероватно поступио исто да се слична ситуација понови.
Према речима Ивице Најдановића, Христивоја Потића и Радисава Панића, њихов комшија и пријатељ, али и Христивојев рођак Цена, своје стадо од стотинак коза алипино расе, подиже и размножава већ 10 година. Напустио је посао у једној пиротској фирми, вратио се на део очевине који му је у селу припао и отпочео са десетак прелепих коза. Радио је буквално даноноћно и обновио и изградио нову шталу са тором у месту Главина, сваке године сам спремао храну за стадо, музао, спремао сир, обављао све друге послове који се раде у великом стаду и око њега. Сазидао је и велику кућу у Пироту.
Сви који га знају, кажу да је изузетно вредан и марљив, и да своје стадо пази као очи у глави. Зато је и насрнуо на вука кога је усред ноћи угледао међу козама.
- Вероватно је, током борбе знао да не сме да допусти да га вук дочепа за врат или стомак где је човек најрањивији, па отуда повреде само по рукама. Да је на његовом месту био неко други, ко зна како би се понашао. Цена је спречио да му звер однесе козу, ухватио га за задњу ногу и испод ограде провукао назад и тад је настала борба која се завршила тако што је Цена израњаван, а вук буквално остао без доње чељусти. Тако рањен, Цена је успео да се џипом довезе до села, да ме позове и да га Хитна помоћ превезе у град. У просторији у којој живи крај својих коза још стоје трагови његове крви која је капала са његових рана, након што је усмртио предатора. Током борбе уништио је и свој мобилни јер су се ваљали по тору, док су пси из неког разлога остали изван тора - каже Ивица Најдановић.
Прочитајте још
БРАНЕ СЕ, УГЛАВНОМ, ПЕТАРДАМА
У КОПРИВШТИЦИ кажу, да је до пре неколико година, Потић имао и ловачко оружје и ситуација би се сасвим сигурно другачије одвијала да је Цена крај себе имао пушку. Међутим, због једне расправе са неким комшијом полиција му је, пре десетак година узела ловачко оружје и вероватно га неће добити назад јер је процедура око повратка мукотрпна и дуготрајна. Многобројни старопланински сточари су без икаквог оржја па су, у очајним ситуацијама принуђени да своја стада, од вукова бране - петардама, што углавном није дало никакве резултате.
