Једна од њих свакако је и она у серији "Срећни људи", у којој је играо Аранђела Голубовића, главу породице и оца главног јунака, Вукашина.
Живојиновић је 1993. говорио за "ТВ Новости", а једна од тема била је управо серија која је почела да се снима. Био је то Батин повратак глуми, будући да је због улоге посланика и учешћа у политичком животу на неко време запоставио своје изворно занимање. Одломак из интервјуа прочитајте у наставку:
Почело је снимање "Срећних људи", шта играте?
- Једну од главних улога. То је један отац породице. Улога је рађена по мојој мери, имам простора, тест ми дозвољава да испољим све оно што могу да избацим из себе јер нисам имао прилике.
Фото: репринт ТВ Новости
Тај отац није сличан Мацоли?
Прочитајте још
- Волим ја и те мале улоге! Можда сам учинио неправду, прво себи па и публици што толико дуго нисам радио. Истина, све време сам снимао, али то није било довољно. Време је да спојим ово што радим у Скупштини са мојим основним занимањем.
Хоће ли улога у "Срећним људима" допринети вашем посланичком имиџу?
- То сам рекао и мом колеги г. Александру Берчеку, а и осталима, да су они изабрани због онога чиме су се претходно успешно бавили. Ми смо постали посланици зато што смо били успешни као уметници. И сад, кад сам у Скупштини, ја немам веће амбиције као посланик него што су моје амбиције уметника. Што више радим, што сам бољи глумац, бићу и бољи посланик. Занемарити основну професију то је грешка. Немам ја амбиција да мењам свет само зато што сам ушао у Скупштину. Кад сам биран, нисам имао илузију да ћу нешто кључно да мењам. То нису моје животне амбиције. Ја сам просто оживео кад је почело ово снимање! Радим са Александром Ђорђевићем, он је био мој професор у глумачкој школи у Нишу! Оно што су ми на филму били Саша Петровић и Хајрудин Крвавац, то је на мом почетку био Аца Ђорђевић.
Фото: репринт ТВ Новости
Није ли наслов серије "Срећни људи" циничан? Ко је данас срећан?
- Баш сам о томе разговарао са г. Синишом Павићем. Ми баш јесмо срећни људи, у бити. Било која невоља да нас заокупи, извучемо се!
Нешто ми се не привиђају насмејана лица!
- Нисам ни ја видео по улицама људ који плачу! Ми главну ствар занемарујемо: тражимо неке унутрашње проблеме и односе, а окружени смо! Не дају нам да се бавимо спортом, не дају нам да се бавимо културом, да се грејемо, не дају нам млеко, не дају нам егзистенцијалне ствари. Да нема овог окружења, ко би уопште размишљао да ли се води добра политика! У најгоре време сам ушао у Скупштину, у историји никад теже није било. Не треба заборавити главну ствар: ми имамо породице у Босни и Крајини, три милиона људи...
Фото: репринт ТВ Новости
* Нпортал.рс због вас даје нови живот текстовима из богате новинске архиве "Новости", а овај текст објављен је 14. априла 1993. године у "ТВ Новостима" *
БОНУС ВИДЕО:
