У јеку популарности 2005. године Анабела се сликала се за "Плејбој" и тим поступком скренула већу пажњу јавности него што је икада слутила да може да буде случај.
Фото: Јутјуб принтскрин/Glas javnosti
- Првих месец дана била је катастрофа, плакала сам сваки дан. Ја сам повучена, такав живот није ми одговарао. Свуда су ме препознавали. Годину дана касније сликала сам се за "Плејбој". Била сам буквално самоходајућа реклама за себе. Питала сам се да ли људи купују књигу због књиге или због "Плејбоја". Почела сам да се повлачим пре три године јер сам схватила да је издаваштво у Србији катастрофа. Сви око мене боље су живели од моје књиге него ја. И даље објављујем књиге, али се не појављујем. Не волим када ме процењују људи који ме не познају, тотално сам се разочарала у српски сан. Одбијам позиве за ријалити - испричала је Анабела Басало.
Док је маштала и писала романе о великим и страсним љубавима, живот је Анабели приредио изненађење и поново је након много година спојио са мангупом из краја, са којим у првом налету није успела да оствари везу какву је желела.
Фото: А. Саханић
Прочитајте још
- Већ сам се била помирила с тим да нећу срести мушкарца каквог прижељкујем и да ћу вероватно морати да усвојим дете, а онда су ми се у једном месецу догодили и љубав и трудноћа, управо онако како сам описала у једној својој књизи пре много година, прича најпопуларнија домаћа списатељица љубавних романа.
- Сплет срећних, али потпуно неочекиваних околности донео јој је праву љубав и открио чари родитељства када се томе најмање надала. Анабела се пре дванаест година потпуно повукла из јавности, а многи нису ни слутили да је управо тада проживљавала најсрећније раздобље у свом животу. Случајни сусрет с њеном првом љубављу, две године старијим трговцем Душаном Станисављевићем, изродио је страсну романсу којој се безрезервно препустила, а не много касније и њену највећу животну радост - сина Сергеја.
- Моја љубавна прича по много чему подсећа на филм "Булевар револуције". Свог садашњег изабраника упознала сам када сам имала осамнаест година и били смо у вези месец дана. У то време, он је био заводник, а ја фина девојка која је морала да се врати кући до поноћи. Једном приликом, закаснила сам на састанак десетак минута, а Душан ми је рекао како могу да се вратим кући. Поносна и принципијелна каква сам одувек била, окренула сам се и више се нисмо видели.
Фото: Д. Мишић
- Годинама касније, кад год бих прошла улицом у којој он станује, сетила бих се њега, али ништа више од тога. Међутим, након пуних осамнаест година, једноставно ме се сетио и позвао телефоном, а после неколико сати разговора, одлучили смо да се видимо и емоције међу нама поново су се пробудиле.Три дана касније, клекнуо је преда мном на улици и запросио ме, а после само месец дана, остала сам у другом стању. Ни у једном тренутку нисам помислила да не родим дете јер је оно зачето са човеком с којим желим да проведем остатак живота - открива књижевница, која је о најлепшим догађајима у свом животу први пут проговорила за "Сторy".
- Постојало је више разлога због којих нисам желела да се појављујем у јавности, а главни је био сујеверје. Затруднела сам са тридесет и шест година и страховала да ће се нешто лоше догодити ако будем отворено говорила о својој срећи. Била сам помало себична и осим са својим вољеним, ни с ким нисам желела да делим своју радост - прича Анабела која је пре осам месеци донела на свет синчића и он је убрзо постао њена највећа љубав и најдражи друг.
- Раније сам била вук самотњак, а онда сам буквално преко ноћи открила чари породичног живота. Први месец дана било ми је тешко да бринем о наследнику јер нисам знала ништа о родитељству, али како је време пролазило, упознавала сам лепоте мајчинства. Да сам раније знала колико је та улога дивна, до сада бих имала двадесеторо деце. Мој Сергеј је мирна беба и једва чекам да проговори - каже Анабела која са својим партнером планира да стане пред олтар када њихово дете напуни годину дана, испричала је тада наша позната књижевница.
- Сину сам намеравала да дам име по свом покојном оцу Урошу, али одустала сам од тога када сам увидела да постоји много дечака који се тако зову. Потом сам одлучила да му дам име Сергеј по Сергеју Јесењину, омиљеном песнику мог тате, чије сам му стихове читала док је лежао у самртничкој постељи. Надам се да ће и мој дечак једног дана бити песник - истиче Анабела која све бриге око малишана делила са вољеним Душаном.
- На почетку сам се плашила како ће се Душан снаћи с нашим сином јер сам мислила да, попут већине мушкараца, неће умети да брине о њему, али убрзо сам схватила да му је потпуно посвећен. Купа га, храни и обожава да се игра с њим - испричала је пре неколико година.
Кроз своје романе, али јавне наступе, Анабела је срушила многе табуе везане за мушко-женске односе, и није се либила да отворено говори о сексу и еротици.
И данас пише и објављује књиге али се не појављује у јавности.
БОНУС ВИДЕО:
