Изашао је из кола и повикао "лезите доле", а друг му је кроз осмех рекао "ајде на пиво", ја сам добацио "ладно је", али је он почео да решета! Правио сам се да сам мртав, да ме не докрајчи!

Овако у једном даху за Курир прича Јован Ранковић (21) из Малог Орашја, на четрдесетодневни помен када га је 4. маја тешко ранио помахнитали У. Б. (21) из Дубоне који је у крвавом пиру убио осам тинејџера, а њих 14 ранио.

Осетио сам како ми тече крв

- Сећам се тог дана, договорио сам се са друговима Н.С. и Л. М. (младићи који су убијени) да одемо до школског дворишта и цело поподне смо били заједно. Седели смо, пили пиво и шалили се, а онда смо одлучили да одемо у "Равни Гај" како становницима код школе не би сметали јер смо били бучни - каже Јован и додаје:

- Непосредно пре него што је убица дошао дописивао сам се са пријатељем, кога сам звао да дође да се дружи с нама и написао му да нас 16 седи код споменика. Видео сам да се паркира "мерцедес" тада сам помислио да долази друг, који вози исти тај ауто, а онда нам тај младић грубо добацује: "Лезите доле!", а друг га зове на пиво, док се ја такође, шаљиво надовезујем да је "хладно".

Јован додаје да је тада почео прави хорор.

Вратио се по мене

Док је он покушавао да се сакрије иза стабла, помахнитали У. Б. је пуцао у његове пријатеље и другаре, али се опет вратио на њега.

- Бели дукс ме је одао, видео је како вирим иза дрвета и рекао ми: "Еј ти, иза дрвета!" и почео да пуца на мене, тада ме је погодио опет у стомак. Покушао сам да бежим, али сам се саплео и у тренутку одлучио да останем ту и да непомично лежим. Правио сам се да сам мртав, нисам се померао... - каже Ранковић који је рањен са четри хитца, у десни лакат, плућно крило, слезину и дебело црево.

- Лежао сам и ослушкивао где се креће, а убрзо сам чуо шкрипу како се отварају врата и гас. Помислио сам отишао је. Од тада као да сам изгубио свест јер се ничег не сећам. Оно чега се следећег сећам јесте кукњава, јауци и много људи, гужва.. Тада сам само подигао ногу да им дам знак да сам жив.

Месец дана у болници

Провео је месец дана на болничком лечењу.

- Метак ми је прошао тачно изнад лакта, па сада имам шипке које морам да носим неколико месеци, затим исто толико треба да носим гипс како би рука била фиксирана. Након тога нека процена лекара је да би требало да идем на терапије - каже Јован и додаје да осећа болове једино кад лежи, као и да је имао среће јер последњи метак није остао у стомаку већ је изашао код лопатице.

(Курир)

БОУНС ВИДЕО

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".