Певач је свој први сусрет доживео још као младић, 1994. године у Лесковцу. То је био нападножем од стране једног младића. 

- То се догодило 1994. у Лесковцу. Био сам с девојком, седео сам на клупи, нападач ми је пришао с леђа и убо ме. Пробушио ми је плућну марамицу. Био сам на интензивној нези седам дана, био сам животно угрожен. Доктор ми је рекао да сам се извукао зато што сам млад, јак и непушач. Све се десило без повода. Није имао ни пуних 14 година. Био је из разорене породице, надуван лепком, просто ми је пришао и убо ме - започео је своју исповест певач и додао: 

- Сећам се. Девојка је устала и почела да вришти. Он је побегао, људи су се окупили, донели су ме до неког аута и одвезли у болницу. Страшно сам крварио и није било времена да се чака Хитна помоћ. Одвели су ме на рендген, па у операциону салу. Седам дана је трајала борба.

Фото: АТА имагес

 

Бојану није лако да преброди тај напад. Друга два су се догодила још кад је био дете: 

- Психички ми је било тешко. Имао сам трауму, требало ми је времена да поново изађем у град, да одем на неку журку, да уђем у масу људи. Сигурно пет-шест месеци нисам ишао нигде.

За један немили догађај у ком је гледао смрт у очи, крив је брат од стрица:

- Био сам мали, ишао сам у школу, али се не сећам колико сам тачно година имао. Шетао сам сам поред реке и упао у воду. Ту су багери копали, вадили су песак из реке, били су дубоки вирови. Никога није било око мене, спасавао сам се, чупао да дођем до обале, све сам прсте и кожицу између прстију расекао. Борио сам се, око мене је било корење од дрвећа, једва сам се извукао. Други пут ме је брат од стрица убацио у воду, а кад је видео да ми се манта у глави, да се давим, скочио је и извукао ме. Тада сам добио фобију од воде - прича он за "Курир".

БОНУС ВИДЕО: