У крвавом пиру који је почео нешто после 8 сати ујутру, ранио је и шесторо деце и наставницу историје. Будући да није напунио 14 година, он није кривично одговоран и сада се налази на Клиници за неуропсихијатрију за децу и омладину, на посебном дечјем одељењу.
Овај ужасни злочин наметнуо је бројна питања, а међу њима се посебно истиче и најчешће поставља једно - која казна чека најмлађег масовног убицу-дечака у Србији?
Каква ће бити судбина Косте Кецмановића знаће се након што се обаве испитивања и вештачења, а како овакав или сличан злочин који је починио малолетник није забележен у Србији, неизвесно је на који начин ће Коста бити кажњен или изолован, с обзиром да није кривично одговоран.
Према речима стручњака, која год да је дијагноза у питању, дечак ће бити лечен и праћен али нико не може рећи колико ће лечење трајати па самим тим и изолација из друштва. Како кажу, случај је неупоредив јер ниједно дете до сада није извршило масакр са оволиким бројем мртвих и рањених.
Најмлађе дете - убица у свету?
Радмила Вулић Бојовић психолог и психотерапеут, каже за "Блиц" да је ово јединствен случај и да је тешко било шта рећи у овом тренутку. Оно што је извесно је да је тај дечак смештен на неуропсихијатрији, на посебном одељењу и да ће са њим разговарати судски вештаци, психијатријске и психолошке струке и да се ће после тога информације бити прецизније.
Прочитајте још
- Оно што се на први поглед чини је да је дошло до неког слома, до стреса који није могао да каналише на другачији начин. Ми овакве случајеве нисмо имали раније, било је малолетних починиоца који су кривично неодговорни, али ово је до те мере интензиван, драстичан насилни чин, који сугерише и неку озбиљнију патологију. Заиста не бих да спекулишем шта и како, то је на вештацима, али моје мишљење је да он неће моћи дуго да буде члан неке заједнице. Не знам како би уопште могао да буде члан било које заједнице. У затвор не може јер је кривично неодговоран, па претпостављам да ће бити неки посебан облик смештаја. Незгодно је и деликатно јер ово није било какво дело, овде имамо дете које је извршило масовно убиство - каже Вулић Бојовић.
Колико дуго неко може остати на психијатрији
Како стручњаци објашњавају на психијатрији остају они који се лече, а дужина трајања зависи од процеса лечења, основе болести и самог пацијента. Да ли се некада десило да је нека малолетна особа починила убиство, наша саговорница каже вероватно јесте, али овде постоји низ других ствари који се не могу поредити са овим случајем, јер као што каже, ово је незабележено.
- Ми знамо за децу која су починила неко дело, крађа, оштећења имовине, па имамо васпитне установе, установе за оспособљавање и они тамо проведу неко време. Ми смо у прошлости вероватно имали неки случај да је малолетник некога убио, али овде не говоримо о убиству, ово је масовно убиство. Чак ни у Америци није овако, јер наводно, како сам добила информацију, он је најмлађе дете у свету које је убило оволико људи. У Америци имамо пуцњаве у школи, али то ради особа која је пунолетна и која може у ћелију и да никада не изађе, али шта са овим?! Не знам, шта ће бити, све зависи од извештаја и налаза судских вештака који ће морати да процене и евалуирају у којој мери је он уопште свестан шта је урадио. Имам много искуства и мени је тешко да поверујем да се то догодило, а јесте се догодило - каже Вулић Бојовић.
Како додаје, сви сценарији су могући, али подвлачи да је у овом тренутку рано давати било какве прогнозе, а нарочито пре озбиљног прегледа стручњака и њихове процене.
Психопате и социопате
Термини психопата и социопата имају слично значење, али према речима психолога Маје Светозаревић, оне описују две различите особе. Како објашњава, што се конкретног случаја тиче о дијагнозама се не може говорити јавно, чак и када имамо овако драстичан случај, али опет можемо направити поделу.
- Психопате су интелигентне особе, а са социопатама имају једну заједничку црту а то је потпуно одсуство емпатије. Разлика је што су психопате изузетно интелигентне особе и воле углед, моћ, позицију, што не значи да сви који то воле спадају у ову категорију, већ само истичем ка чему нагињу. С друге социопате, они имају неку просечну интелигенцију и они не поштују друштвене норме, исмевају околину и тако даље... Укратко, ни једни ни други не осећају кривицу - каже Светозаревић.
Како додаје психолог Радмила Вулић Бојовић ови термини се више не користе, већ када жели да се истакне, употребљава се термин "поремећај личности".
Социопата је савременији израз, израз психопата се више не користи него се у савременој дијагностици користи израз "поремећај личности". Социопата је облик поремећаја личности, а оба карактерише недостатак емпатије, саосећања и могућности да се повежеш и уђеш у блиске односе са другим људима - додаје наша саговорница.
"Ненормалне ствари раде ненормални људи"
Професор Драган Симеуновић објашњава да до трагедије у ОШ "Владислав Рибникар" није довео један фактор, па не постоје објашњења за такве појаве. Истиче да су људска бића веома насилна и да не можемо из себе ишчупати агресивност, али да можемо склонити оружје.
- Пођимо од претпоставке да ненормалне ствари раде углавном ненормални људи. Треба видети да ли је то дете психијатријски здраво. Од 750.000 ђака, један проценат мора да буде психијатријски болестан, то је закон бројки и процената - рекао је професор Симеуновић за РТС.
С друге стране, како наводи, један од најугледнијих српских дечјих психијатара Дејан Будимировић је јутрос послао своје незванично мишљење у којем каже да социјална испражњеност и потпуно одсуство емпатије можда указују на једну врсту менталног поремећаја. Како је напоменуо, људска бића су веома насилна и да је људски род веома агресиван.
Истиче да нам је убиство генски прирођено, а да су друштвене околности те које омогућавају да се агресивност испољи или не испољи, такође сматра да је додатни фактор у овом случају очигледно фрустрација, али и доступност оружја.
"Опасности од видео-игрица су прецењене"
Професор Симеуновић је истакао да живимо у убрзаном и неуротичном свету у којем постоји изразита отуђеност, али напомиње да је дечак који је пуцао у школи био одличан ђак.
- У Београду, дечаци су у тим годинама ретко одлични. То је, очигледно, с једне стране притисак родитеља, а са друге стране – то деца не воле. Никада деца нису волела одликаше. Дете се налази у некој врсти сендвича и процепа. Са једне стране захтеви родитеља, са друге околина која то не воли. Зато је он и мењао одељење - објаснио је професор Симеуновић.
Сматра да су опасности од видео-игрица прецењене и да чак, према свим истраживањима, игрице могу допринети да се релаксирамо од агресивности која је у нама.
- Ако их стално играмо, у одређеним околностима могу да доведу до инцидената као што је овај, али не саме од себе, већ удружене са другим факторима. До оваквих ствари никада не доводи један фактор. Не постоје монокаузална објашњења за овакве појаве - нагласио је он.
(Блиц)
БОНУС ВИДЕО:
