Десић (64) је, након бекства из једног аустралијског затвора 1992. живео непримећено надомак Сиднеја.

Како не би доспео на „радар“ полиције избегавао је сваки контакт са властима и лекарима. Сам се снабдевао, лечио, и чак је сам себи извадио два зуба, а зарађивао је за живот као мајстор. Све до пандемије корона вируса која му је, како пишу аустралијски медији, помрсила рачуне.

Одједном остао је без икаквог посла, али и стана, и више није видео излаз из безнадежне ситуације. Зато је одлучио да се преда полицији, што је учинио у станици у предграђу Сиднеја. Када је полицајцима открио свој прави идентитет и испричао да је бегунац нису могли да верују.

Према аустралијским медијима, Десић је побегао из затвора након две године издржане казне због трговине наркотицима, јер се плашио протеривања у бившу домовину, како наводе аустралијски медији, „Југославију''''.

Због бекства Десићу ће бити повећан остатак затворске казне за два месеца. Уз то, када децембра идуће године буде пуштен из притвора, поново му прети протеривање.

Он не поседује аустралијско држављанство и његов адвокат Пол Мекгир сада покушава да спречи протеривање из земље. Мекгир је позвао подржаваоце да помогну Десићу у изградњи новог живота у Аустралији.

Према његовим речима био је омиљен међу грађанима.

Мекгир истиче да Десић, после бекства из затвора, није починио ниједно кривично дело и да је тиме доказао да је постао бољи човек.