Почело је претежно са дискусијама у којима се исказивала брига за здравље људи, са акцентом на генерације које долазе. Подаци о времену које проводимо за рачунарима или телефонима представљани су као забрињавајући и о, како их данас стручно називају, "гејмерима" се причало углавном из угла зависности.
Није много воде протекло Дунавом, а ствари су се умногоме промениле. Паралелно са термином "зависности" у расправама се помињу и термини "професионални играчи", "гејмери", а однедавно и - "потенцијални учесници на Олимпијским играма"
Иако је мала вероватноћа да "е-спорт игре" буду заступљене већ на ОИ у Паризу 2024. године, такав коначан исход дилеме да ли "гејминг" треба уврстити међу олимпијске дисциплине - веома је известан. У прилог томе иде и податак да је Међународни олимпијски комитет (МОК) пре непуних месец дана најавио "Олyмпиц Еспортс Сериес 2023" - "Е-спорт Олимпијаду" која ће се одржати од 22. до 25. јуна у "Сунтец центру" у Сингапур, где ће бити уврштено укупно девет спортских симулација.
Како направити разлику и подвући црту која раздваја "зависнике од технологије" и "професионалне играче"? И каква је ситуација у Србији?
Фото: Н. Скендерија, З. Јовановић, В. Данилов
Према истраживањима с краја прошле године, од укупног броја грађана старијих од 18 година чак 46,4 одсто су гејмери. За већину, још изненађујући податак је да је однос жена и мушкараца у тој бројци готово - изједначен.
- Податак да 46,4 одсто Србије стаје у ред гејмера је сам по себи импресиван. Ја сам такве резултате и очекивао, такви су и глобални трендови где су раније рађена истраживања. Професионални играчи, е-спортисти проводе у просеку осам-девет сати играјући. Удео жена је практично изједначен са мушкарцима, односно 43.5 одсто гејмера су даме и пројекције су да ће се односи потпуно изједначити у наредним годинама - каже за "Нпортал.цом" Небојша Росић из "Гаме цхангер-а", стратешког партнера највећег гејминг фестивала у овом делу Европе "Гамес.цон"
Подаци о уделу "гејмера" у одређеним старосним групама у Србији
* 18-29 година: 60,6 одсто
* 40-49 година: 59,5 одсто
* старији од 66 година: 23,2 одсто
Посебно се у расправама наводи брига за најмлађе и колико они времена проводе за рачунарима играјући игре.
Фото: Н. Скендерија, З. Јовановић, В. Данилов
- Неопходно је да будемо опрезни и умерени, као што је уосталом случај и са многим другим стварима које користимо. Развој технологија утиче и на то како ћемо и у којој количини конзумирати садржаје које користимо за забаву, образовање, посао... Данас тинејџери, у зависности од узраста, отприлике проводе између шест-седам сати дневно испред екрана, док проводе мање од два сата играјући видео игре - додаје Росић.
Удео "гејмера" у Србији по регионима
* Београд 49,1 одсто
* Војводина 48,6 одсто
* Јужна и источна Србија 46,1 одсто
* Шумадија са западном Србијом 42,4 одсто
Дилема је да ли се пораста "гејминга" треба плашити или то доноси и добре аспекте по друштво у целини.
Фото: Н. Скендерија, З. Јовановић, В. Данилов
- Принципи гејминга су примењиви у стварном свету. Идеје из процеса "гејмификације" представљају један од потенцијално најефикаснијих оруђа за унапређење многих делатности, од рада - до учења. "Гејминг" филозофију можемо да применимо у готово свакој индустрији, чиме, између осталог, постижемо да најрутински задатак постане изазован и награђиван. Неки од гејмификацијских елемената су поени, значке и ранг листе - сматра Росић.
БОНУС ВИДЕО:
