Њена ћерка је прижељкивала да види маму и тату на окупу за породичном трпезом. Међутим, то је било тешко изводљиво због Вериних, али и свакодневних наступа њеног супруга, хармоникаша Ратомира Матовића тада.

- Нажалост, много мало дајемо до те породичне идиле. То треба чувати. Свако дете хоће и оца и мајку уз себе. Када је моја ћерка била мала, нисмо проводили пуно дана са њом. Једног дана је била код другарице и они су имали ручак у одређено време. Дођу са посла мама и тата њене другарице и они сви заједно ручају. Она је то гледала и питала ме: “Мајко, а кад ћемо ми заједно да ручамо?” То је мене јако заболело. Супруг и ја нисмо били у месецу ни 5 дана са њом. Е то је болно било, али народ ми није дао другачије. Желела сам и да напустим ово све, али стално су ме звали. У старту сам била популарна, препознали су да у мени има душа коју осећају - са сетом на лицу присећа се Вера.

Фото: Јутјуб принтскрин/Папарацо лов/Телеграф

 

Због тога је, како каже, погађају коментари на рачун имовине коју има и уметнина вредних милионе.

- Много ме боли јер ја не улазим ни у чији џеп. Јако ми је жао јер су они сви могли да имају све исто као и ја. Немој да ме критикују, а чујем коментаре. Туга ме хвата кад чујем како Вера има све то. Они су сви имали исте могућности као ја, а где су? Исто су могли да ураде као и ја. Размишљала сам да ме не пита старост где ми је младост била. Доживела сам лепе године где могу себи да приуштим и да могу да радим, а могу и да не радим - искрено каже Матовићева која, ипак, не може да замисли себе у пензији:

- Не бих могла да баталим певање. Имам период кад се уморим, али кад се одморим у покрету сам поново. Таква сам особа. Не бих могла да чекам да умрем. Чујем да кажу: “Шта иде, шта ће јој више?” Зашто да не одем ако ме људи зову? Ја сам њима на неки начин потребна чим ме зову.

Како каже, не постоји рецепт за успешну каријеру.

- Нема рецепта, само да ли хоћеш или нећеш. Питање је да ли волиш или не волиш овај посао, неки крену овим путем за бољим животом и могућностима, али посустану. Одведе их у неком другом правцу - каже она.

Фото: Петар Милошевић

 

Наглашава да су и у њено време били присутни пороци, али да је друштво било другачије.

- Имали смо ми и пре 100 година исте те могућности. Питање је само да ли хоћеш или не. Мене то никада у животу није интересовало. Волим да кажем: не пијем, не пушим, не говорим ружне речи, не свађам се, не флертујем, нити се дрогирам. Самој себи кажем: “А што живиш?”, али ја тако хоћу. Мени то ништа није потребно. Натера их друштво. Све иде из главе - каже Вера која је публици припремила нове песме.

Боје остани девојка, него да те зову “удавача”

Вера сматра да је породично насиље узело маха и због тога осуђеје сваки вид физичког и психичког малтретирања.

- Насиље ме боли много и јако ми је жао тих жена. Не могу да схватим да морају да трпе. Не треба да трпе, иди склони се. Како нису могле да схвате кога имају поред себе, како нису препознале ко је та личност? То ми је криво. Има примера где су 7 година заједно, направе свадбу и разведу се након 7 дана. Безвезе су се истрошили, а то само да би се назвало да се удала. Боље остани девојка, него да се прича да си била удавача. Најтужније је када оставе децу. Нађу новог партнера и оставе децу да тугују. После се питају зашто су нам деца на улици, сматра певачица - рекла је она.

(Блиц.рс)

БОНУС ВИДЕО: