Манчићева је говорила о страху када је долазила кући и оцу који је био строг:
- Срећних тренутака је у животу јако мало и треба их препознати и уживати у њима. Чини ми се да сам срећу вукла за рукав. Наравно, несрећа је неизбежна. Од малих ногу сам имала тренутке када би ме кожа болела од страха ако закасним 10 минута кући јер ме чека тата. Био је страшан и веома строг. Касније су се низали лоши тренуци, није било ништа страшно. Рецимо, симпатично је за једну младу девојку, да ми је најстрашнији рођендан био када сам напунила 23 године. Са 23 године претпоставка је била, да ћемо тада завршити гимназију, па факултет, па се запослити, после иде удаја, рађање деце и то је крај живота.
Њена порука је да требамо научити да изађемо из тешких момената којих ће увек бити:
– Каријера коју сам имала, имам је и сада, али сам пре свега била југословенска звезда. Све што треба да ти се деси, деси ти се. Остави те дечко пред венчање, останеш без родитеља, удаш се па желиш децу, па изгубиш једанпут, па двапут, па трипут. То су све тешки тренуци који прате свако живо биће. Треба да се помиримо са губитком и да га превазиђемо, то је велика ствар. Када те баце, када паднеш у блато, окрвавиш колена, мораш дубоко да удахнеш, да се пресабереш ко си, шта си, да устанеш и наставиш даље.
Прочитајте још
(Блиц)
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
