Пиће које је освојило цео свет и чија флаша данас може да достигне цену и до неколико хиљада еура, настало је случајно, као резултат „погрешног“ прављења вина.
Шампањац, вино које се узгаја у прилично осредњем виноградарском региону, постало је једно од најистакнутијих симбола савременог света, симбол престижа и прослава широм света, пише Локал Франс.
Како се наводи, ниједно венчање, пословни договор, спортски догађај или уметничка изложба не би били потпуни без шампањца, а успех овог пића не може се објаснити само његовим интригантним мехурићима.
Фото: Профимедиа
Професор маркетинга на Пословној школи у Лиону Жона Рока истражујући како је шампањац постао ултимативни симбол прослава широм света и које је његово место у потрошачкој култури, закључио је да је слава овог пића производ четири мита. Како је рекао, ти митови су обликовали његов идентитет и слике које су сада повезане са његовом потрошњом.
Први мит, који је Рока издвојио је мит о пореклу, јер како каже регион Шампањ у Француској био је познатији по својој вуни него по вину, односно није се сматрао погодним за производњу висококвалитетних вина. У ствари, каже он локална вина често су давана као промотивни поклон купцима трговине вуном, а Бенедиктинци су били ти који су почели да побољшавају квалитет вина продајуц́и их за финансирање својих манастира.
Дом Перињон (ни)је био први
Међутим, супротно популарном веровању, монаси нису "измислили" шампањац. Тек много касније Пјер "Дом" Перињон (1635–1713), старешина манастира у Ремсу, интегрисан је у мит о пореклу као део намерне маркетиншке стратегије да се истакну појмови наслеђа, аутентичности и традиције повезани са шампањцем, тако обезбеди место на све конкурентнијем тржишту.
"Па ко је измислио шампањац? Нико, заправо, јер је формирање мехурића природно за сва вина. Заиста је почео да цвета када су произвођачи вуне, који су добијали све више и више наруџби за шампањац, видели прилику да напусте индустрију вуне за оно што се чинило перспективнијим и профитабилнијим послом. Али, мит о магичном еликсиру који су измислили свети људи је опстао", каже Рока.
Фото: Профимедиа
Други мит који је Рок издвојио је мит о раскоши. Каже да је то што се шампањац види и продаје као луксузни производ резултат срећне случајности, која датира све до 496. године. Хлодвиг, краљ Франака, крштен је у хришћанску веру у Ремсу, дому шампањца. Од тог времена традиција је налагала да се сви француски краљеви крунишу у Ремсу, а крунисања су била праћена раскошним гозбама, где је слободно текло локално вино, шампањац.
Приликом отварања, шампањац мора снажно да „пукне“
Заблуда је да пре отварања шампањца боцу треба добро промућкати, а онда избацити чеп уз велики прасак у вис чиме се сигурно, без разлога проспе добар део квалитетног пића. Шампањац се отвара тако што се једном руком врти боца, док се другом руком преко салвете чврсто држи чеп. На овај начин боца се отвара бешумно, а њен садржај ће уместо да „окупа читаву околину“, бити резервисан само за уживање.
Ова традиција, каже Рока, објашњава зашто је шампањац познат као празнично пиће, које пијуцкају они који имају привилегије. Према његовим речима, та слика се учврстила када је, са 16 година, Луј XIV, први пут пробао шампањац у величанственој катедрали у Ремсу, након чега је повезивао шампањац са својим другим опсесијама - модом, престижом и луксузом.
Слика о шампањцу се још више променила када је Луј XIV одобрио транспорт шампањца у стакленим флашама, а не дрвеним бурадима, што је направило велику разлику за произвођаче, јер је дрво испуштало гас који је давао мехуриц́е шампањцу.
Овај нови закон је, каже Рока, допринео развоју пажљиво дизајниране амбалаже шампањца, једног од првих примера модерног маркетинга. На етикетама су биле познате личности попут Марије-Антоанете, као и војни официри, племиц́и, уметници и друге познате личности. Продавци су брзо схватили вредност графичког дизајна како би повећали реноме својих брендова и побудили жељу у њиховој све богатијој бази клијената, каже он.
Трећи мит је национални мит односно веровање да се шампањац повезује са карактером нове Француске Републике, а након Француске револуције 1789. године. Како каже, шампањац је већ био довољно познат да се сматра националним симболом, вредним колективним успехом и постао је не само "сјајни одраз француске нације", већ и "најславнији израз" француске цивилизације.
Фото: Профимедиа
"Под Француском империјом шампањац је заиста дошао на своје. Наполеон је користио вино да му помогне да створи ново буржоаско друштво које је било и марљиво и лојално", рекао је Рока.
Он додаје да је након пада Француске империје 1814. године, зора индустријске револуције била почетак правог златног доба за шампањац, јер како су се железничке линије шириле, шампањац је могао да се транспортује даље, у вец́им количинама и на нова тржишта.
"Иновативна опрема омогућила је ефикаснију производњу и побољшање квалитета, како у естетском смислу тако и по укусу. Брзо је постао симбол Француске у очима света. Овај период обележио је и пораст производње имитације шампањца у другим земљама. Особито пенушаво вино из региона Шампањ добило је међународно признање 1930-их година, заштиц́ено сертификатом о контроли порекла", каже Рока.
Четврти мит је мит о модернизму јер су рекламе за шампњац током Бел епока често представљали модерна чуда која су запањила растућу средњу класу - пароброде, балоне на врући ваздух, аутомобиле, авионе и још много тога.
"Није случајно што је шампањац послужен на Париској изложби 1889. године, када је Ајфелова кула представљена свету.
Постао је свеприсутан приликом поринућа бродова и на трансатлантским путовањима - укључујући и на Титанику - и при склапању пословних уговора. Био је предмет прве филмске рекламе на свету и постао је симбол модернизма у време када је Француска покушавала да заборави ужасе Првог светског рата и окрене се новом добу који обећава", каже Рока.
Фото: Профимедиа
Када је конкуренција дошла од италијанског просека и шпанских пенушавих вина кава, реклама за шампањац је прилагођена, наглашавајући његову историју и наслеђе, дајући му јединствен престиж који га разликује од конкуренције, каже Рока и додаје да је у том периоду Моет створио "мит" о Дом Перињону, да би промовисао свој врхунски бренд.
"У савремено доба, Џејмс Бонд, Одри Хепберн и у скорије време, Бијонсе и њен супруг Џеј Зи су повезани са митовима и историјом око шампањца. Ово је крајњи доказ његове сталне важности и култне привлачности на глобалним тржиштима. Кроз колективно стварање митова, шампањац не само да је успео да искористи повољне друштвене и културне трендове, већ и да се креће кроз дубоке културне противречности и настави да блиста у нашој колективној машти", закључио је Рока.
БОНУС: НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".
Прочитајте још
