ПОЧЕО ДА ПИЈЕ СА 12, ИЗБАЧЕН ИЗ ШКОЛЕ: Буран живот Милића

Милић не крије да је родитељима задавао муке, а да му је вечерња школа донела и љубав, његову прву супругу.

- Први разред основне школе завршио сам у Пећи, то су биле оне старе дрвене клупе, тога се сећам. После првог основне ми смо се преселили за Сарајево. Отац је хтео да ми одрастамо у неком универзитетском граду, и то где је мултинационална средина.

Фото: Архива Новости

Од почетка школовања у Сарајеву ја сам био проблематичан, јер сам ја рано почео да свирам - са 12 година. Тада сам имао дугу косу, јер се већ био појавио рокенрол, и онда сам имао велики проблем јер нисам хтео да се шишам. Тад је био врло строг школски систем и због тога су ме избацили из основне школе. Међутим, по социјалистичком закону, тада се морала завршити основна школа, тако да ме је отац пребацио у другу школу у осмом разреду, али и тамо је био исти проблем, јер ни тамо нисам хтео на шишање. И, да ме не би опет избацили, морали су ме трпети. У сведочанству су ми све биле двојке, јер ја нисам ни ишао у школу, већ су ваљда морали тако, нисам учио уопште. Наравно, владање је било непримерено.

После завршене основне школе уписао сам, по очевој жељи, Другу гимназију у Сарајеву. Ту нисам дуго издржао, јер је кренуо рокенрол, ми из задњих клупа смо већ и у основној школи пили пиво и пушили, тада је то био велики проблем, а то се наставило и у гимназији.

Фото: Милутин Лабудовић

Из гимназије сам избачен у првом полугодишту првог разреда јер сам ударио ногом заменика директора, који једино мене није пустио да уђем у школу пошто смо у неком подруму нас петорица-шесторица нешто пили. Стао је на врата јер је знао кад ми улазимо, све их је пустио осим мене. Још сам хтео да га бијем, али су ме другови зауставили и спречили. Након овога, отац ме је, да бих завршио неку средњу, уписао у ону, како се то звало, школу ученика у привреди, то је био ТВ механичарски занат. Та школа ми је остала у ужасном сећању, ту су били сви они избачени из нормалних школа. Пракса на том занату је била разношење телевизора, ми смо ту били шегрти. Кад бисмо однели телевизор некој старијој госпођи, ја бих је питао да ли жели да попије нешто, мој друг би отишао, а ја бих остао сам са њом. Било је ту пуно сексуалних дугодовштина. Само због тог секса на терену волео сам тај занат, тако сам стицао искуство. Ни то није трајало дуго, а ја сам и то оставио. Уписали су ми били нешто и тамо да би испало како сам нешто завршио, а мене, пријатељу мој, ништа осим музике није занимало.

На крају сам завршио угоститељску школу у Бихаћу јер, да би се отворио кафић, морала се имати средња угоститељска школа. То је било смешно полагање, Рака Марић је имао тамо неку везу. Једно од питања је било како се сервира руска вотка, а ја кажем - у чаши.

Фото: Сарић С.

Ја сам био противник тог школског система, али сам са 14 година прочитао књиге које ни неки много старији нису, интересовала ме је филозофија, Марксов „Капитал“, тако те ствари...

Често су ме кући у том периоду доводили пијаног, са оцем сам био у јако лошим односима, брат и сестра су имали бољи однос са њим. Са њим сам знао да не говорим месецима. Једном сам га чак и ударио. Бријао сам се, а он ме је отпозади ухватио за косу и рекао ми да се ошишам. Како ме је то заболело, ја сам се рефлексно окренуо и ударио га. Раскрварио сам га и отад ме више никад није хватао за косу.

Моје прво заљубљивање десило се у Пећи, у једном циркусу, где ме је отац водио. Тамо је била једна девојчица у плавој сатенској хаљиници и белим хулахопкама, која је на коњу изводила неке акробације. То је за мене било неописиво, добио сам био и температуру кад смо дошли кући. Сутрадан сам побегао у циркус да бих је опет видео, али је циркус отишао из града. Био сам очајан. Дуго ме је то држало, она је била мојих година - говорио је Милић.

БОНУС ГАЛЕРИЈА: Певач Дино Дворник

(Курир)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".