И док ће за ову трговину да одговара "само" жена од 72 године, која је продавала отровне печурке, за које највероватније није ни знала да су такве, одговорност је много шира. Она је само једна у ланцу лоше контроле продаје илегалне робе у Србији. С друге стране, поставља се питање и због чега народ купује овакву храну која није контролисана, нарочито што ценовно и није много јефтинија од оне која се продаје у контролисаним условима.

Градови у Србији препуни су "дивљих" трговаца, који нуде јаја, сиреве, саламе, сухомеснате производе, па и печурке, на местима која нису предвиђена за то.

Готово да нема трговинског ланца, испред којег, викендом обавезно, али и током недеље, нема продаваца. Комунална полиција најчешће их не растерује. Чак и кад наиђу, илегални продавци се разбеже, оставе робу. То се најчешће дешава код оних који продају акцизну робу.
И у случају ових несрећних људи у Шапцу, чини се да не може да се утврди где је жена продавала отровне печурке. Више није сигурно да ли их је продавала по пијаци, на улазу или испред. Систем контроле је постављен тако да се на крају не зна ко је тачно одговоран што се она уопште ту и нашла. Нарочито што су људи говорили да она одувек продаје печурке.

- Комунална полиција контролише ванпијачну продају - рекао нам је Борко Јекић, шеф комуналне полиције у Шапцу.

- Што се тиче овог случаја продаје печурака, жена их је продавала из кесе и шетала је по пијаци. Она то ради. Продаје унутра и испред пијаце, али нема импровизовану тезгу, већ из руке продаје. Да је она имала неку картонску кутију или било шта, па да реагујемо. Овако, кад продаје из кесе и шета се, то мора да реши тржишна инспекција. Комунална највише контролише ванпијачну продају и то акцизне робе.

Како нам је испричао Јекић, често се продавци, када виде униформисане службенике, разбеже. Спусте гепек или затворе врата. По новим правилима, службеници могу сада да иду у обилазак пијаце обучени у цивилну гардеробу, тако могу да праве акције сузбијања нелегалне трговине. Дешава се да се само окрену и оду када продају дуван. Вредност тога што продају није толико велика па им је боље да је оставе него да добију кривичну пријаву, за акцизну робу.

- Не можемо само пијаце да контролишемо, имамо и друга посла - говори Јекић. - Тако је и ова жена, печурке нудила и продавала на самом улазу.

Како су нам испричали мештани Шапца, испред пијаца већ годинама се налазе трговци који продају мешовиту робу. После инцидента са печуркама, они су се повукли, али грађани верују да ће се, када се ситуација "стиша", поново вратити. Тако, кажу, чувају социјални мир.

Ситуација је слична у свим местима по Србији. Готово да нема београдске пијаце или већег супермаркета, испред којих, на импровизованим картонским "тезгама" људи продају буквално све. Од старе одеће, обуће, посуђа, половних малих уређаја беле технике, играчака, дувана, до хране. А када наиђу комунални милиционари, на сцену ступа "тихи договор" - униформисани ходају спорије, таман толико да продавци имају времена да склоне робу или да се удаље од свог "излога". Казне се ретко пишу.

Тако су комуналци слепи на "продавницу" у Булевару деспота Стефана, где један Београђанин поред улаза у супермаркет познатог трговинског ланца, годинама продаје кобасице, саламе, кулен, сиреве, паштете, месне нареске, те чоколаде, кантице еурокрема и мајонеза на улици!

Они суграђани који процене да им је код комшије, макар и ван фрижидера и без икакве контроле, јефтиније него у самопослузи, пазариће код њега. Лети, на истој локацији, у гајбицама се продаје сезонско воће - трешње, јагоде, малине, лубенице на кришке. Сир се овако на улици продаје и у Блоку 21, а Првомајском улицом у Земуну викендом се тротоаром једва може проћи од уличних продаваца.

Тако је и испред Цветкове пијаце на Звездари, код Пет солитера на Бањици и Видиковачкој пијаци, где се трава не види од ћебади са старим стварима. Чим угледају униформе, продавци простирке упрте на леђа и одлазе. Казна за овај прекршај у Београду за физичко лице је 15.000 динара.

ПАНЧЕВАЧКО РУГЛО

СВАКОГ викенда, већ две деценије, у Панчеву "ради" стара бувља пијаца. И док се овде изворно продавала стара, односно половна роба, последњих година, ова пијаца се викендом претвара у непрегледну колону дуж магистралног пута за Ковин.

Одавно је превазишла бувљу пијацу, па се овде продају храна, крадена роба, воће и поврће... Уз то, сваког викенда, после ових дивљих трговаца, остаје гомила ужасног смећа које се разноси свуда по насељу. Комунална полиција, овде, очигледно не долази.

МИНИСТАРСТВО: ДОЗВОЛА САМО ФИРМАМА

МИНИСТАРСТВО заштите животне средине, у складу са одредбама Уредбе о стављању под контролу коришћења и промета дивље флоре и фауне, издаје дозволе за сакупљање, коришћење и промет одређених заштићених врста или њихових делова.

Поменутом Уредбом је дефинисано да се откупом и прометом самониклих, јестивих гљива, могу бавити искључиво фирме и предузетници који су регистровани за ту делатност.

Дозвола за сакупљање, коришћење и промет садржи назив фирме или предузетника, врсту и количину која се може сакупити, подручје сакупљања, као и начин и услове сакупљања.

Како кажу у ресорном министарству, онај ко се бави брањем печурака, у обавези је да организује стручну обуку сакупљача заштићених врста, да сваке године проверава њихова знања и да им изда потврду о стручној оспособљености са роком важења за сакупљачку сезону.

- Што се тиче контроле продаје робе на пијацама, тај посао је у надлежности тржишне инспекције, док је за робу ван пијаце надлежна комунална инспекција - истичу у Министарству животне средине.

БОНУС ВИДЕО:

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".