Српска православна црква и њени верници сутра, 11. септембра, обележавају Усековање главе Светог Јована Крститеља. Овај празник у нашем народу познат је и као јесењи Свети Јован или Јован Главосек и изузетно се поштује.

Овај дан када је Крститељ страдао верници проводе у молитви, уздржавању и строгом посту. У нашем народу овај празник има дугу традицију и спада у групу великих празника, који се посебно поштују. Избегава се било какав рад, како напољу, тако и унутар куће. На данашњи дан цела породица пости, а народ се окупља у храмовима на литургији.

Распрострањено је веровање да се на овај дан не једе и не пије ништа што је црвено, јер то подсећа на проливену крв Јованову. Из истог разлога не треба узимати нож у руке. Верује се, да на овај празник, не треба јести ништа из тањира, нити са тацне, а верници се не веселе и не славе. У неким крајевима води се рачуна да због напретка деце, малишани никако на овај дан не једу парадајз, брескве, јабуке и било шта друго црвене боје.

Овај дан, сврстан међу славе, подсећа на смрт Светога Јована, Пророка, Претече и Крститеља, погубљеног по наређењу цара Ирода Агрипе, а по жељи његове жене Иродијаде.

Ирод Антипа, син Ирода Старијег, који је убио новорођенчад витлејемску у време рођења Исуса Христа, био је владар Галилеје и Переје у време проповеди Исуса Христа и Јована Крститеља. Ирод је био ожењен ћерком арапског кнеза Арете.

Ирод је терао своју закониту жену и узео себи за љубавницу Иродијаду, жену свог брата Филипа, који је још био у животу. Против овог безакоња устао је Јован Крститељ и пред свима напао Ирода и Иродијаду. Владар није дозвољавао да ико говори против њега, Свети Јован се убрзо нашао у тамници. За време једне забаве у свом двору у Севастији Галилејској, пред гостима је играла Саломија, ћерка Иродијадина и Филипова.

Пијани Ирод, занесен ватреним плесом, обећао је играчици да ће јој дати шта год да тражи, а она је, на наговор мајке, затражила главу Јована Крситеља на тацни. Ирод је наредио да се Јован Крститељ посече у тамници и његова глава донесена је на тањиру. Ученици Јованови преко ноћи тајно су узели учитељево тело и сахранили га у Севастији. Глава светитељева, закопана је посебно, на тајном месту. Касније је пренета у Јерусалим, а у време византијске царице Теодоре чудотворна Крститељева глава пренета је у Цариград.

Смрт светог Јована догодила се пред Пасху, односно уочи Ускрса. Међутим, празновање 11. септембра установљено је због тога што је тог дана освећена црква коју су подигли на његовом гробу у Севастији цар Константин и царица Јелена.

(Курир)

БОНУС ВИДЕО:

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".