НАТО агресија на нашу земљу затекла га је на дужности команданта 204. ловачког пука. Од авиона који су колико-толико могли да парирају агресорским, наша авијација располагала је са 16 ловаца типа МиГ 29.

Међутим, ловачка авијација Ратног ваздухопловства била је зрела за ремонт још 1996. године. С обзиром на то да ремонт није одрађен на време, били су приметни бројни технички недостаци, што је посебно дошло до изражаја у ваздушним борбама.

Техничка инфериорност проузроковала је неравноправну борбу у којој су многи мигови оборени. До 4. маја '99 већина оборених пилота спасла се катапултирањем, осим мајора Зорана Радосављевића, чија се летелица срушила у реону Бијељине.

Те потешкоће нису одвратиле остале српске пилоте од њиховог примарног ратног задатка, међу њима и пуковника Павловића. Он је тог 4. маја кренуо у сусрет агресорима иако су на дежурству били други авијатичари.

Око 12 часова велика група непријатељских авиона кретала се према његовом родном Ваљеву. Агресори су дејствовали у правцу фабрике муниције "Крушик". Телефонским позивом Павловић је одвратио млађег колегу од борбеног задатка и сео у кокпит.

При узлетању дошло је до квара, те је његов МиГ 29 остао без радара. Ускраћен за једну од кључних техничких ставки, Павловић је ушао у борбу са 16 непријатељских авиона.

Авиони Ф-16 које није ни приметио, погодили су га са три пројектила. Погинуо је у ваздуху а остаци његове летелице пали су у село Петница. Испоставило се да су га оборили холандски пилоти.

Након његове смрти, ниједан авион РВ Војске Југославије није полетео до краја агресије.

Одликован је Орденом за заслуге у области одбране и безбедности првог степена и Орденом за храброст. Једна од најдужих улица у Батајници, од центра насеља до аеродрома, данас носи његово име, баш као и поменути војни аеродром.

Његов херојски чин и данас се препричава, достојан херојства пилота из Априлског рата 1941.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".