Последњих година се, кажу стручњаци, ситуација променила, па на боловање иде само онај ко мора. Радницима се одсуство са радног места по овом основу све мање исплати, јер послодавци на оне који често отварају боловање не гледају благонаклоно, а и зарада радника се умањује за 35 одсто, пише Еуронеwс.
И данас има случајева маратонских боловања, од којих је најдуже у Србији које је окончано трајало чак 9,5 година, док један радник још болује од 2012. године. У Републичком фонду за здравствено осигурање (РФЗО) за Еуронеwс Србија кажу да ипак нема злоупотреба и да су сви који су одсутни са радног места заиста и били болесни, иако је прошле године на боловању дужем од месец дана било 35. 000 радника више него 2019. године. Број оболелих прошле године већи је за око 14.000 у односу на 2020. годину.
Најчешћи дијагнозе због којих су осигураници на боловању дужем од 30 дана су повреде, болести мишићно-коштаног система, тумори, болести система крвотока и душевни поремећаји. У Републичком фонду напомињу да епидемија Ковида 19 није довела до промене најчешћих дијагноза, иако је број радника који су били на боловању дужем од месец дана повећан.
Фото: Милена Анђела, Профимедиа
Према подацима којима располаже РФЗО најдуже боловање у Србији у периоду од 2007. године до 2022. године трајало је 113 месеци, односно 9, 5 година, а дијагноза је била хронична мијелоидна леукемија. Најдуже боловање које је још у току почело је 2012. године.
"На боловању које траје годину дана је тренутно 16 осигураника, а сва која трају дуже су најчешће због малигне болести, а у мањем броју случајева и због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива", кажу у РФЗО.
Прочитајте још
Професор медицине др Петар Булат, специјалиста медицине рада за Еуронеwс Србија објашњава да радник који током 18 месеци буде дуже од 12 месеци на боловању мора да иде на инвалидску комисију. То је, сматра, доста добар механизам заштите боловања.
Каквих је све злоупотреба било раније?
Јавна је тајна да су многи радници који живе на селу неретко одлазили на боловање да би обавили радове на њиви. Број "оболелих" се тако у сезони сетве, жетве или бербе нагло повећавао. Професор Петар Булат каже да није искључено да се то и даље дешава, али сматра да је то сада много мање.
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
