Бројна веровања и обичаји које поштују људи разликују се од краја до краја.
Верује се да је Велика субота дан када се завршаваји сви послови око дочека великог празника у недељу - Ускрса.
Припрема се храна, украшава дом, а у неким деловима Србије се на овај дан фарбају јаја.
Фото: И. Маринковић
У Хомољу месе колач - васкршњак - окићен босиљком, као и мањи колачићи. У југоисточном Банату месе колачиће који се после бдења носе на гробље. Гроб се прелива вином и окади.
У Босанској крајини и Херцеговини најчешћи назив за Велику суботу је - црвена субота. Тај назив настао је јер се тада масте или шарају ускршња јаја, најчешће у црвено. Приповеда се да су сва јаја поцрвенела у тренутку када је Исус васкрснуо из гроба и зато их ваља бојити у црвено.
Фото: архива Новости
На Велику суботу се не ради у пољу и жене не раде ручне радове. Верује се и да би на Велику суботу требало да се учини какво добро или милосрдно дело да би "некоме кренуло".
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
