Данас су отворена су бирачка места широм немачке а грађани имају право да бирају између 54 политичке партије и њихових кандидната.

Немачки изборни систем је један од ретких који су засновани на пропорционалном нивоу тачније, то се сложена комбинација
већинског и пропорционалног система који се у Немачкој назива "персонализовани пропорционални систем".

Сваки грађанин, бирач има да гласа: Једним (тзв. директним) гласом директно се бира представник политичке странке из своје изборне јединице и то по релативном већинском систему - бира се онај ко добије највише гласова. Другим (тзв. посредним) гласом бирачи одлучују о посланику који ће преко такозване "покрајинске страначке листе" уђи у Бундестаг. Овај други глас се сматра важним јер одређује будући састав Бундестага.

Гласови из појединачних изборних округа и они дати за покрајинске партијске листе потом се тако прерачунавају да састав Бундестага буде у складу са поделом гласова на појединачне странке.

Дакле, грађани не бирају директно канцелара већ бирају сазив Бундестага, чији ће посланици даље изабрати канцелара односно наследника Ангеле Меркел

Циљ оваквог изборног система јесте да се, преко покрајинских листа, омогући свим странкама да у парламенту буду заступљене у складу са бројем гласова које добију. Са друге стране, директни избор у изборним окрузима грађанима омогућује да се определе за одређене политичаре.Уколико ипак нека партија у изборном округу добије више "првих гласова" и тиме више директних мандата, сме и да их задржи, а да се при том не предузима никаква надокнада гласова за друге странке.

Како је направљен овај изборни систем?

Немачка је федерална парламентарна република и њен тренутни систем датира од краја Другог светског рата и произилази из политичког уређења Западне Немачке.

Основни закон земље први пут је ступио на снагу у мају 1949. године и он је уједно конституисао политички и изборни систем за Западну Немачку. Кодификовао га је тадашњи Савет министара под притиском савезничких сила и требало је да замени устав. Ипак, када се Немачка поново ујединила, Основни закон је опстао и проширио се на подручје читаве уједињене Немачке.

У њему се наводи да би чланови Бундестага требало да буду бирани на "општим, директним, слободним, једнаким и тајним изборима" и да представљају "целокупан народ".

Како заправо изгледа систем гласања?

Сваки држављанин Немачке старији од 18 година има право гласа на изборима, што резултира са 60,4 милиона гласача - 31,2 милиона жена и 29,2 милиона мушкараца.

Половину Бундестага чине кандидати из 299 изборних јединица у земљи.

Гласање у том случају функционише тако да особа са највише гласова одмах побеђује, такозвани "директни мандати". Свака изборна јединица тако шаље једног победника у Бундестаг.

Остатак чланова парламента номинује други глас, који се даје за листу политичких партија. Свака странка представља листу кандидата у свакој од 16 немачких савезних држава.

Број места у парламенту одређен је пропорционално броју становника у свакој од покрајина, а затим се дају странкама на основу удела гласова које добију у тој земљи (рачунајући само гласове са листе партија).

За улазак у Бундестаг политичкој странци је потребно најмање пет одсто гласова у овом случају или најмање три посланичка места. То је праг који има за циљ да спречи мање странке да уђу у парламент и изазову политичку блокаду.

Минималан број посланичких места за странку одређен је већом цифром између два гласа.

Како се одређује број места у Бундестагу?

Бундестаг има 598 места, али његова величина може да варира због начина на који се странкама додељују места.

Ова друга листа, други глас, одређује пропорцију места које странка добије у Бундестагу, али би странка могла да добије и додатна места уколико освоји више изборних јединица него што би им припало по другом гласању.

На пример, ако једна странка освоји десет места на гласању на листи партија, али има 15 кандидата који су директно изабрани на изборима у изборној јединици, она ће добити пет додатних места у Бундестагу.

До неслагања долази зато што "све више људи различито распоређује своје гласове", између овог "првог" и "другог" гласа, каже Пуглиерин.

Укупан број места у Бундестагу се затим повећава како би се осигурало да странке добију места сразмерно другом броју гласова.

Ова "баланс седишта" постоје како би се осигурало да ниједна страна нема неправедну предност над другима. Последњи сазив Бундестага из 2017. године броји 709 чланова а 598 је законски основ. када говоримо о изборној вољи грађана они који се бирају директно су 299 посланика а других 299 се бира преко страначких листи.