Певач је тада постао привредник. Од 1985. до 1989. живео је углавном у Загребу. О том периоду живота причао је својевремено за Недељник.

- Био сам нека врста менаџера и човека који је имао одређена уложена средства у области телефоније. А шира јавност је сазнала да се бавим малом привредом тек када сам ухапшен у Охриду зато што сам кредитна средства претварао у девизе. Девизе је тада било јефтиније купити у Македонији него у Београду и Загребу - испричао је Здравко Чолић.

На питање какво је то било искуство за њега, тада омиљеног човека у Југославији, он је одговорио:

Фото: Алекса Станковић

 

 

- Било је врло непријатно. Људи су куповали девизе у тим албанским селима. Пратили су ме све време јер шта ја радим ту у фебруару кад нема ни концерата, ни туриста. А ја натоварен у громби капуту као у песми Бијелог дугмета и они ме сачекају и узимају ми све девизе. Касније је Анте Марковић увео легалну куповину девиза и да сам сачекао осам месеци - не би до тог хапшења ни дошло. Али то су биле чисте паре, никаква црна лова.

У притвору је, каже, провео три дана.

- Први дан сам био у канцеларији код начелника. Поштован сам. Вода и пљескавица. Онда сам послат у хотел да преспавам, а ујутру бих долазио на разговор. Цели дан траје разговор од осам ујутру до осам увече. То је била врста притвора са толеранцијом. После три дана, пушта ме истражни судија и браним се са слободе. На смену су улазили људи да прате суђење, на уводној речи једни, па они излазе да уђу други да саслушају одбрану, и на оптужницу долази трећа група људи. Када би долазили на суђење, неки би викали: 'Крив је, осудите га', неки други су викали: 'Где сте осудили човека, па сви купујемо девизе'. И наравно да дође Анте Марковић и донесе закон да сви можемо куповати девизе - испричао је Чола.

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Нпортал.рс".