Рођена 1942. године у Мостару, глуму је завршила на Академији за позориште, филм, радио и ТВ у Београду. Крајем 1969. године ступа у ансамбл Југословенског драмског позоришта као једна од такозваних "Бојанових беба" (Бојан Ступица).
Током дугогодишње каријере, до пензионисања 2000. године, у ЈДП-у је остварила низ улога, између осталог и у представама "Кад су цветале тикве " Драгослава Михајловића (режија Боро Драшковић), "Сумњиво лице" Бранислава Нушића (режија Мата Милошевић), "Награда Хектора Кинтероа" (последња представа Бојана Ступице, којом је отворена Нова сцена ЈДП-а, која је након његове смрти понела његово име), "Буба у уху Жоржа Фејдоа" (режија Љубиша Ристић), "Пучина" Бранислава Нушића (режија Дејан Мијач), "Сумрак Исака Емануиловића" Бабеља (режија Јежи Јароцки), "Баал Бертолта Брехта" (режија Едуард Милер), "Марио и мађионичар" Томаса Мана (режија и драматизација Никита Миливојевић), "Последњи дани човечанства" Карл Краус / Ненад Прокић (режија Горчин Стојановић), "Госпођа министарка" Бранислава Нушића (адаптација и режија Дејан Мијач).
Осим у Југословенском драмском позоришту, Весна Латингер је остварила улоге и на сценама других позоришта, као и на телевизији и на филму.
