У недељу у 2.00, казаљке ћемо померити на 3.00, па ћемо као први директан утицај имати сат мање спавања, док ћете већ наредног дана приметити да сунце излази сат касније, али што је многима важније, да ће дан бити дужи, тако да ће тренутно мрак уместо око 18 часова, падати тек у 19.00.


И тако ће бити све до 30. октобра када ћемо поново прећи на зимско рачунање времена.

У Србији, односно тадашњој СФР Југославији, казаљке су први пут померене 27. марта 1983. године, када смо почели са рачунањем летњег времена. До 1995. сатови су се враћали у последњој недељи септембра, а касније је донет закон којим је летње рачунање времена усклађено са Европском унијом.

Иначе, Европска комисија је још 2018. предложила да се укине сезонско померање сата које је првобитно требало да престане још 2019, а затим 2021. Земљама чланицама, наиме, препуштена је одлука да ли ће остати на зимском или летњем времену, а договора нема, нити ће га по свему судећи бити у ближој будућности.

Самим тим, с обзиром на нашу географску и сваку другу повезаност са земљама ЕУ, и у Србији ће до даљег наставити да се померају казаљке на часовницима и то последње недеље у марту, када прелазимо на летње, односно последње недеље у октобру, када се враћамо на зимско рачунање времена.

Дилема да ли треба да померамо казаљке и имамо зимско и летње време, изазвала је велике полемике широм Европе, али и у Србији. Тако би, у случају да се одлучимо за летње рачунање времена, 1. јула свитало у 5 ујутру и дан трајао до 20.30. У случају зимског рачунања, обданица би трајала од 4.00 до 19.30, те би онај ко устаје у 7.00 преспавао три сата дневног светла. На другој страни, по зимском рачунању времена 1. децембра дан би трајао од 7.00 до 16.00, односно од 8.00 до 17.00 ако би се рачунало по летњем моделу.


Иначе, многа светска истраживања су утврдила да померање казаљки и прелазак са зимског на летње рачунање времена, и обратно, доносе многе здравствене проблеме људима. Многи се тада жале на умор, поспаност, депресију, појачан апетит, а статистика показује да се повећава и број срчаних удара и кардиоваскуларних проблема који знају да заврше и трагично.

Фото: Профимедиа

 

 

Американци престају 2023?


За разлику од Европљана, Американци су пре само неколико дана донели одлуку да крајем 2023. престану са померањем часовника, под условом да одлуку потпише и председник САД Џозеф Бајден. Русија је ту праксу имала од 1981. до 2011, а часовници се не померају ни у Кини, Јапану, Јужној Кореји, скоро свим афричким земљама...

Први почели Немци још 1916. године


Идеја о померању времена стара је неколико векова, али је први пут заживела пре нешто више од 100 година, а све како би боље и ефикасније било искоришћено дневно светло. Први су казаљке померили Немци и то 30. априла 1916. године, затим су за њима следили Британци, па многе европске земље и САД.

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".