- Цела прича није смешна. Највише ми је жао народа и војника који ће да гину и са једне и са друге стране, да би се опет неке чике у краватама за не знам колико дана руковале и потписале неки бесмислени споразум, који за 10 година више нико неће поштовати - рекао је глумац.
Бандовић се осврнуо и на друштво у ком тренутно живимо, а истакао је да је забринут за неке наредне генерације, којима је битније шта су купили него то ко су.
Фото: Н. Фифић
- Имао сам среће да снимим филм "У име народа" и да играм Светозара Милетића, последњег слободног човека тог времена у Европи пред Први светски рат, који је на правди бога затворен, разбољеван, забрањен му је лист, његову ћерку су оспоравали на све могуће начине, она је постала то што је постала. Ако смо ми цивилизација која ће да седи код куће док је Жулијан Асанж у затвору, онда ми ништа боље ни не заслужујемо. Онога дана када је тај човек ухапшен, све је морало да стане - рекао је Бандовић у емисији "Да сам ја неко", те навео какав би он био да је он "неко":
- Ја да сам неко ја бих као човек одавно страдао у борби за бољи свет. Ја бих био нека будала, ког су убили на улици, јер је бранио неку жену, што је неки мушкарац бије. За глупост бих ја страдао, али бих страдао за бољи свет, да сам ја неко.
Фото: АП Пхото/Лефтерис Питаракис
- Ми не страдамо за бољи свет, ми гледамо шта ћемо ново да купимо. Да ли имамо довољно кока-коле у кући, престали смо да будемо оно што јесмо, постали смо оно што имамо. То је једно мерило и овој деци данас кад гледаш. Данас кад се сретну, па изгледају као лутке у излогу, "а да видим телефон...". Када смо ми били млађи нисмо оволико волели да се покажемо. Покажем нове патике, па обујем старе и трчим на фудбал, јер ме друштво чека. Онда те нека цурица види, а ти на фудбалу и ти онда обујеш нове патике - рекао је Љубомир Бандовић у поменутој емисији.
Прочитајте још
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
