Амелини родитељи су тада били против љубави са Дином, јер је био сиромашан момак, а она је студирала архитектуру и имала све што је пожелела тада једна млада девојка.

- Борили смо се, крили, али нико нас није могао раставити. Након пет година смо се тајно венчали. Било је то романтично венчање, иако сам своју жену дословно отео. Уз нас су били само мој кум и Амелина сестра која је била кума. Говор матичарке био ми је предуг, стално сам погледавао на врата да не би неко наишао и покварио нашу срећу.

Каже да никада неће заборавити тренутак кад се после прве турнеје по Југославији вратио кући празних џепова и гладан.

- Моја жена је стајала на вратима, дочекала ме са бебом. Наида је можда имала пола године, а супруга Амела је баш завршавала архитектуру. Тихо ме је упитала: ”Јеси ли нам шта донео? Немам за млеко”. Ја нисам имао ни један једини динар. Нисам донео ништа, јер нисам ништа зарадио. Били су ту велики трошкови. Дао бих све да сам те ноћи могао одговорити: ”Да, донео сам 100 марака”.

(Ekskluziva.ba)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".