У ноћи између 8. и 9. августа 1969. године Шерон, која је била у деветом месецу трудноће, и њено троје пријатеља, Јаyа Себринга, Wојтека Фрyкоwскија и Абигаил Фолгер, као и случајног пролазника Стивена Парента, на најсуровији начин усмртили су следбеници калифорнијског секташа Чарлса Менсона, чланови Породице Мансон. Пред вилу у Сиело Драјву 10050, Бенедикт Кенион - Лос Анђелес, с изричитим наређењем Чарлса Менсона да побију све које затекну у кући стигла су четири члана Породице, Теx Wатсон, Пат Кренwинкле, Сусан Аткинс и Линда Касабиан.

 

 

Шерон Тејт  рођена је 24. јануара 1943. године, у Даласу у Тексасу, дан пред годишњицу брака својих родитеља, пуковника обавештајне службе америчке армије Паула и Дорис Тејт. Она је била њихово прво дете, а пет година касније добила је и сестру Дебру. Још као мала Шерон је пленила својом лепотом и шармом. Мајка Дорис Тате годинама касније присећала се како су и случајни пролазници застајали испред куће не би ли уживали у девојчициној лепоти. Већ са 6 месеци Схарон Тате у Даласу је победила на првом избору лепоте и добија титулу Мисс Тинy Тот.

Захваљујући позицији у армији коју је заузимао пуковник Паул Тате, породица се често селила на релацији Америка - Европа. Схарон је брзо склапала пријатељства, али је настојала и да их задржи, без обзира на удаљеност јер је схватила њихов значај. Ипак, током детињства, једини животни пратиоци били су јој њени родитељи. Као тинејџерка Тате је учествовала на изборима лепоте и на неколико њих победила радећи истовремено и као модел. У пролеће 1960. године појављује се на насловној страни веома тиражног часописа америчке армије "Старс анд стрипес". На себи је имала бикини, каубојске чизме и шешир, а седела је на врху ракете. Пошто јој је отац 1962. прекомандован у Италију, Схарон је тамо уписала Винценца Америцан Хигх Сцхоол. Њена школска другарица Схеила Планк Боyле присетила се:

- Схарон је била укључена у практично све што смо ми радили, била је звезда чирлидерсица изводећи рутинску кореографију као магију.

 Боравак у Италија ће, како се испоставило, бити заслужан и за њену каријеру у Холивуду. Живећи тамо Схарон је упознала Ричарда Бејмера који ју је охрабривао да настави да се интересује за глуму и моделинг дајући јој визиткарту свог агента Хала Гефског.

 

 

- Ричард ми је рекао да морам бити на сликама и ја му верујем - говорила је Тате.

Током боравка у Италији Схарон и неколицина њених пријатеља из школе добили су улоге у филму Баррабас, а она је поново бриљира остављајући снажан утисак на истинске холивудске звезде Антхонyја Qуинна и Јацка Паланцеа. Њена мајка Дорис касније је изјављивала како су људи из италијанске филмске продукције често покушавали да за своје пројекте добију Схарон. Када је пуковник Тате коначно прекомандован назад у САД, Схарон је видела шансу да своје снове о холивудској каријери претвори у стварност. Позива Беyмеровог агента који јој обезбеђује неколико реклама за Санта фе цигарете и Цхевролет аутомобиле.

- Она је била толико млада и лепа да нисам знао шта да радим с њом -  рекао је Гефскy.

Он је нешто касније упознао Шерон са председником Филмwаyс компаније, Мартином Рансохоффом који је био очаран њеном невероватном лепотом. Због тога је позивао њене родитеље да се договоре о уговору и на тај начин њен сан дефинитивно постаје стварност. Пре него што је напунила 21. годину, Схарон је добила уговор и почела је да снима филмове. Играла је углавном мање улоге и припремала се за неку велику ролу у којој ће моћи да покаже свој раскошни таленат.

У серији Тхе Беверлy Хиллбиллиес две сезоне је тумачила лик секретарице Јанет Трего. Припремајући је за прави холивудски почетак каријере Рансохофф је на Схаронине часове глуме потрошио више од милион долара и она и тако постала позната као "Миллион Доллар Бабy", једна од последњих студијских звезда. У то време Тате је упознала француског глумца Пхилиппеа Форqуета и започела је везу с њим. Каријера у успону донела јој је велики притисак па је неколико пута прекидана веза коначно окончана. Јаyа Себринга, бившег морнара који је постао један од водећих холивудских фризера, а за којег је касније рекла како је био изузетно нежан, упознала је 1964. године, али је ипак одбила његову брачну понуду. Себринг ће јој ипак остати пријатељ, судбински повезан с њом до ноћи 9. августа 1969. године.

 

 

Иако је 1964. године учествовала на неколико кастинга А продукције, агенти процењују како још није дошао њен час па у два филма "Америцанизатион оф Емилy" и "Тхе Сандпипер" добија епизодне улоге. Ипак Рансохофф јој  већ 1965. даје прву главну женску улогу у филму "Еyе оф тхе Девил" у којем игра са Давидом Нивеном, Деборах Керр и Доналдом Плеасенцом. Тејт и Себринг путују у Лондон на припреме за снимање филма где Рансохофф, као део промоције нове звезде Шерон Тејт, договара и продукцију кратког документарца "Алл еyес он Схарон Тате" који ће бити пуштен истовремено с "Еyе оф тхе Девил". Тејт у филму игра вештицу Одилу која има мистериозну моћ над земљопоседником и његовом женом. Иако није имала много додира са другим глумцима, њена интерпретација сматра се круцијалном. Нивен је описује као велико откриће, а Керр каже како ће са разумном количином среће Тате постићи велики успех. У својим интервјуима Шерон је истицала своју срећу што је радила са таквим професионалцима и како је гледајући Керр на послу много научила о једноставној глуми.

 

 

После снимања филма Тејт је остала у Лондону где је упознала свет моде, али И провода у ноћним клубовима. У то време сусреће свог будућег супруга, младог редитеља Романа Поланског. Њих двоје, касније су се сложили како су приликом првог сусрета обоје били импресионирани једно другим. Полански је тада планирао снимање "Тхе Феарлесс Вампире Киллерс" у којем је копродуцент био Рансохофф и за који је тражена црвенокоса глумица Јилл Ст. Јохн. На Рансохоффово инсистирање Полански ипак одлучује да ангажује Тате под условом да за време снимања носи црвену перику. Паралелно с режијом, редитељ је И глумио младића који је заинтересован за лик који тумачи Тејт и тако започиње романсу с њом. После снимања филма Схарон се усељава у лондонски апартман Поланског, а убрзо после тога у Лондон долази и Себринг који инсистира да упозна редитеља. Касније је изјавио како је био срећан што је постао и остао особа од Схарониног највећег поверења. Полански је коментарисао да је Себринг био усамљен па је Схарон и њега видео као чланове породице.

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by Svelteselkie (@svelteselkie)

Тејт се затим вратила у САД ради снимања филма "Дон’т Маке Wавес" са Тонyјем Цуртисом који није забележио готово никакав успех, а паралелно с тим радиал је и рекламну кампању за "Цоппертоне". Представљена од продукције Метро-Голдwyн-Маyер као краљица сурфа и највећи део филма одевена у нешто мало више од бикинија, Тејт ипак постаје један од секс симбола тог времена.

- Не залуђујем се. Не могу да видим себе како радим Шекспира - изјавила је после једног од сличних филмова Тејт.

После повратка Поланског у САД због снимања култног филма "Росемарy’с бабy", базираног на истоименом роману Ире Левин, он жели да улогу Росемарy добије управо Тате, али како то није лично препоручио продуцентима, они се одлучују за Миу Фарроw, а Схарон се у филму појављује у малој епизодној улози. Тате током снимања даје идеје за неке од кључних сцена филма. Фотографије са снимања објављене у магазину "Есqуире" дају изванредан публицитет како Тате тако и филму.

У марту 1967. године текст о глумици у Плаyбоy почиње речима: "Ово је година у којој ће се догодити Схарон Тате..." праћен са шест голишавих фотографија које је снимио Роман Полански током снимања "Тхе Феарлесс Вампире Киллерс". Тате је оптимистична, потписује и уговор за главну ролу у "Валлеy оф тхе Доллс". Филмска верзија једног од ванвременских бестселера била је изрекламирана и добро прихваћена, а Схарон је схватала како ће та улога унапредити њену каријеру. Током снимања поверила се Барбари Паркинс како је у лудој љубави са Поланским.

 

 

- Да, нема сумње да је Роман човек мог живота - казала је колегиници.

Касније исте године, Тејт и Полански су се вратили у Лондон и постали честа мета новинара и фоторепортера. Венчали су се уз велику пажњу јавности 20. јануара 1968. и преселили се у кућу Поланског на Итон скверу у Белгравији.

После неког времена Полански јој је саопштио како је желео да се ожени хипи девојком, а не домаћицом због чега се враћај у Лос Анђелес где убрзо почињу да се друже са некима од најуспешнијих младих људи из холивудске индустрије. Полански у круг људи око себе укључује и пријатеље који су га познавали још у Пољској, Wојциецха Фрyкоwског и његову девојку Абигаил Фолгер. У лето 1968. Схарон почиње са радом на филму "Тхе Wрецкинг Цреw" у којем игра са Деаном Мартином. Остварење је било успешно што је обезбедило Схарон добре критике, између осталих и у "Неw Yорк Тимесу".

 

 

Крајем те године Тате остаје у благословеном стању и Полански проналази ново љубавно гнездо за њих, вилу у 10050 Сиело Драјв у Бенедикт канјону у Лос Анђелесу. У марту следеће године Тате путује на снимање у Италију, Полански у Лондон, а вилу се усељавају њихови пријатељи, Фрyковски и Фолгерова који ће, уз Јаyа Себринга, ту остати и у ноћи масакра. Будући да је завршила снимање свог последњег филма "Тхе Тхиртеен Цхаирс" Тате се у Лондону придружила Поланском који је снимао "Тхе Даy оф тхе Долпхин". Тате се, након што је у Лондону снимила низ гламурозних фотографија за часопис "Qуеен", крајем јула вратила у Лос Анђелес бродом "Qуеен Елизабетх" без Поланског, који  је требао да јој се придружи средином августа, десетак дана пре него што се породи.

 

 

И управо у то време, у августу 1969. године преклапају се путеви хипика Цхарлеса Мансона, предводника секте Породица Мансон и његових следбеника и Схарон Тате и њених пријатеља. Поподне 8. августа 1969. Цхарлес Мансон говорио је својим следбеницима, над којима је захваљујући наркотицима имао потпуну моћ: "Ноw ис тхе тиме фор Хелтер Скелтер". (Сада је време за Хелтер Скелтер). Фамозни "Хелтер Скелтер", иначе песма Тхе Беатлеса, био је Мансонов сценарио, заправо пророчанство по којем ће започети апокалиптични рат на основу расне мржње белаца и црнаца. Мансон је знао да на адреси 10050 Сиело Дриве више не станује Тери Мелчер са својом девојком Кендис Берген. Та кућа је у његовој помраченој свести представљала симбол одбацивања људи сличних њему тако да је наредио члановима Породице Мансон да побију све који се у кући затекну.

 

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

A post shared by @alexandrosofantioch

 

- Осећала сам се узбуђеном, посебном, изабраном - сећа се Касабиан.

- Када смо стигли у резиденцију Схарон Тате светла испред куће била су упаљена, а и пут је био осветљен. Текс је имао маказе и пресекао је телефонске жице. Наишла су нека кола, па смо се сагли. Текс је искочио и опалио четири пута из пиштоља. Рекао ми је да узмем новчаник од клинца кога је убио. Ушла сам у кола. Тамо је лежао младић, иако нисам видела крв, знала сам да више није жив - тако је једна од Мансонових следбеница касније описала убиство Стивена Паранта, младића који је случајно наишао колима. 

У кућу у којој је Тате после вечере забављала своје пријатеље, ушло је троје одабраних за крвави пир, Касабиан је чувала стражу.

- Сви ћете умрети - рекао им је Wатсон, након што их је везао ужетом. То је била очајна борба у којој су све четири жртве избодене до смрти. Пребројано је укупно 102 ране, од чега је Схарон Тате имала 16 кад су се удаљили од куће, Касабиан је узела оружје, очистила га и избацила у јаругу.

 

 

Идућег дана Мансон је послао поново своју Породицу да убије и овог пута, насумично, изабрао кућу Леноа и Росмари ЛаБианка, добростојеће власнике ланца пиљарница. Упао је у кућу и везао их. Онда је отишао, наређујући члановима породице да их избоду до смрти. Менсон је пре хапшења у октобру засигурно био умешан у још један злочин, убиство Шортија Шеја. Међутим, свет ће га заувек памтити због убиства Тате и њених пријатеља.

Заједно са члановима секте који су починили злочин осуђен је на смртну казну, која је касније преиначена у доживотну. Неколико пута је тражио да буде помилован, али је због лошег владања његова жалба сваки пут одбијана. Још је у затвору изу којег се оглашава сваких двадесет година. За себе каже да је зао и проклет човек, можда чак и ђаво лично. Тешко је рећи да се неко не би сложио с њим с обзиром на то да је био налогодава убиства жене која је у тренутку самртногх робца била само две недеље удаљена од порођаја. Преклињала је за живот бебе, али то монструмима није било довољно.

 

 

 

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".