Лена Ковачевић опробала се и као глумица у филму свог оца “Није лоше бити човек”. Шармантна џез певачица каже да је пожељно да у свим ситуацијама будемо људи.
- Само што човек некад мора бити јачи од себе самог, па мора да зна да се издигне изнад неких ситуација. Ово је сјајна прича о љубави између видљивог и невидљивог света. Дивна питања су проткана кроз њега. Сматрам да је овај филм намењен свима, поготово за љубитеље животиња, јер се описује у њему један диван однос- каже за Лена Ковачевић.
На питање колико је пута осетила “ударце” непријатеља и како је знала да се у тим ситуацијама понаша, Лена одговара:
- Немогуће да тога није било, али ја то стварно никада нисам осетила. Вероватно је до мене. Живим у неком свом балону. Не зато што не желим да видим свет око себе, већ сам увек била преокупирана својим унутрашњим светом. Касније, када дође породица, немаш више ни времена да се бавиш стварима са стране. Чињеница је да често нисмо довољно добри пријатељи, нисмо довољно ту једни за друге, као подршка. Ако имате право пријатеља поред себе, стварно га треба ценити.
Фото: Н. Скендерија
С обзиром на то да је мама два дечака Теодора и Вука, стрепи када је њихово одрастање у питању.
Прочитајте још
- Несумњиво је да су велика искушења данас. Али мислим да смо сви прошли кроз искушења која си била модерна и својствена том добу. Верујем да је оно са чиме су се наши родитељи суочавали било пођеднако страшно. Међутим, ја стварно имам огромну веру у будуће генерације. На свакодневном нивоу се прича о осуђивању, прихватању и не прихватању, љубави... Међутим нове генерације су напредне у односу на нашу. Радознали су за свет око себе, и мислим да их чека лепа будућност- сматра Лена.
Како важи за једну од најлепших дама са домаће јавне сцене, питали смо Лену, колико се пута у животу сусретала да људи упиру прстом у њу како због физичког изгледа, али и због тога што је ћерка успешног редитеља Душана Ковачевића.
- Морам поново да споменем онај свој балончић и то да ја доста тога не примећујем. У суштини, можда је најтежи био почетак. Сваки почетак је тежак на свој начин, поготово када носите једно велико и успешно презиме. Ја сам имала ту срећу да сам увек била заљубљена у оно што радим, те нисам имала ни времена ни потребе да се осврћем на лоше ствари. Свакако да је јако тешко деци која наследе идентичан занат својих родитеља. Није ни најбитније одакле ко долази, ми смо ми, свако је свој амбасадор - рекла је она.
Фото: В. Данилов
Вера ми помаже у најтежим моментима
На питање када јој је било најтеже у животу, Лена одговара:
- Најтежи су свакако растанци са вољеним људима, болести и много различитих искушења. Али се трудим да увек задржим веру. Она је та која ме је држала и водила кад год ми је било тешко. Мислим да је претходни период, погођен вирусом, био веома тежак свима. Неки су само мало лакше, а неки теже то поднели. Сматрам да се о томе недовољно прича.
(Блиц)
За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".
Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".
