- Певам баш онако како су певали моји ђедови на копању, прелу и комишању. Наше најлепше и најстарије народне песме су настале на њиви. Памтим време кад се са њива орила песма. Ја сам један од првих шумадијских певача који је такве песме музички обрадио и снимио на плочама. Уз те песме су моји земљаци расли и опстајали. Песме су им храниле душу и кад су се гладни враћали са њива - причао је Радојко Стојковић у емисији "Музичка апотека".

Поносни горштак из Миросаљаца код Ариља у детињству је осетио је сву горчину сиротиње.

- Рођен сам на крају Другог светаког рата, остао сам без оца кад сам имао седам месеци. Одрастао сам са мајком у једној чатмари, као дете из шуме пуштено у свет да се сналази. Сам сам себи био учитељ на хармоници, касније сам певао, писао и компоновао песме за себе и колеге.

Радојко је био самоуки мајстор - хармоникаш, певач, композитор. Мало је снимао, а много лепо живео од музике. Пре 40 година компоновао је и отпевао једну од најлепших и најслушанијих свадбарских песама "Срећно ти венчање нек' је брате".

- Ту песму сам снимио да се одужим мом народу што ме ангажује на своја весеља. Да сам је снимио негде на Западу Европе, сад бих био богат човек. Пошто сам је снимио на Западу Србије, добијам годишње 500 динара од СОКОЈ-а. Али, ни досад нисам живео од државе него од божјег дара.

Снимао је Радојко са врхунским оркестрима, снимао је са хармоникашима и трубачима, снимао је и без свирача у студију, онако грлено из пуних плућа. Ипак, огромну већину својих песама компоновао је на хармоници.

- Никад нисам одвајао песму од хармонике и хармонику од песме. Имао сам срећу да упознам Драгана Алексића, нашег генија на хармоници из Мрчајеваца, са којим сам 1977. снимио моју прву плочу са водећом песмом "Ко ће кога потражити". Плашио сам се сусрета са великим мајстором који је снимао само своје песме.

- Тек на снимању моје прве плоче схватих сву величину стиха Обрена Пјевовића "Свака птица својим гласом пева и својим се перјем заодева". Моје младе колеге данас имају и медије и стајлинг и сценски гламур, једино немају препознатљивост.

1984. године за продукцију Дискос снимио је свој први и најкомерцијалнији албум са водећом песмом "Очи моје гледају и крију".

- То је изворна песма из нашег краја коју ми је моја мајка дала на поклон док сам се мучио са хармоником у суседној соби. Компоновао сам једну песму посвећену мојој жени и, док сам писао трећу строфу, мајка ми рече да је послушам. Моја мајка поче да певуши, ја јој пружих руку, записах и потписах мајку као аутора на плочи.

1987. године снимио је Радојко и један албум са трубачким песмама: "Сачекај ме Златиборко", "Ој чемерно", "Волим очи плаве боје" уз пратњу дувачког ансамбла мајстора Милована Бабића.

Дискографија Радојка Стојковића стала је на три синглице и три албума. Уз легендарну Браћу Спасојевић и маестра Рашка Спасојевића снимио је десетак онарођених песама, баш онако нападачки, гласом горског вука: "Очи моје гледају и крију", "Сјајна звезда полете па стаде", "Срећно ти венчање нек' је брате", "Три бунара једна кофа служи", "Чувам овце од како сам дете", "Мала моја преко девет гора", "Киша паде и опет се спрема"...

- Задњих година сам се посветио мушкој певачкој групи "Моравци" са којом сам избунарио и снимио неке старе народне записе и неке нове песме у изворном руху. Свом родмом крају одужио сам се песмом "Благо оном ко Ариље има и светињу седамсто година".

- Наступао сам широм света код наших земљака и приметих једну жалосну чињеницу: њихова деца лепше играју коло од наше деце у Србији. Зато и формирах "Моравце", да сачувам ту традицију народне песме и игре.

(Телеграф)

За још вести запратите нас на нашој званичној Фејсбук страници - будимо "на ти".

Нова димензија новости, ваш "Nportal.rs".