- Неуједначен напредак у развоју доводи до тога да најсиромашнији заостају, а неједнакости се повећавају, док се подстиче политичка поларизација на глобалном нивоу. То резултира опасном блокадом која захтева хитно реаговање кроз колективну акцију - наводи се у новом извештају о људском развоју који је представио Програм Уједињених нација за развој (УНДП): Хуман Девелопмент Репорт 2023/2024.
Према овом извештају, Индекс људског развоја Србије за 2022. годину износи 0.805, што је сврстава на 65. место на листи 193 земље и територије обухваћене извештајем, и у категорију веома високо развијених земаља.
Као земља са највишим Индексом људског развоја на врху листе је Швајцарска, а следе је Норвешка, Исланд и САР Хонг Конг, док Данска и Шведска деле пето место.
Индекс људског развоја (ХДИ) мери просек дугорочног напретка у три основне димензије развоја друштва: очекивани животни век, образовање и бруто национални доходак по глави становника. Према том параметру, земље су рангиране у неколико категорија, од оних са ниским до оних са веома високим људским развојем.
Према најновијем Извештају о људском развоју, очекивани животни век у Србији је 74.1 године. Грађани и грађанке Србије завршили су у просеку 11.5 година школовања, док се очекује да ће млађе генерације просечно завршити 14.5 година школовања.
Од земаља у окружењу Србије, најбоље је пласирана Словенија, која је на 22. месту, а међу веома високо развијеним земљама су такође Хрватска (39), Мађарска (47), Црна Гора (50) и Румунија (53). Категорију ниже, међу високо развијеним земљама су Бугарска (70), Албанија (74), Босна и Херцеговина (80) и Северна Македонија (83).
Све већа политичка поларизација и неповерење блокирају решавање глобалних изазова
Извештај о људском развоју за 2023/24, под називом „Пробијање блокаде: Редефинисање сарадње у поларизованом свету“ (Бреакинг тхе Гридлоцк: Реимагининг цооператион ин а поларизед wорлд), открива једну забрињавајућу тенденцију: опоравак када је у питању Индекс људског развоја (ХДИ) је делимичан, недовршен и неједнак.
Пројектовано је да ХДИ достигне рекордну вредност 2023, након великог пада 2020. и 2021, међутим овај напредак је веома неједнак. Богате земље имају рекордно висок ниво људског развоја, док половина најсиромашнијих земаља остаје испод нивоа развоја на којем су биле пре почетка кризе.
Глобалне неједнакости прати значајна концентрација привреде. Као што се наводи у овом извештају, готово 40% глобалне трговине робом концентрисано је у три или мање земаља; док је у 2021. години тржишна капитализација сваке од три највеће технолошке компаније на свету премашивала бруто домаћи производ (БДП) више од 90% земаља света у тој години.
„Све већи јаз који се ствара када је у питању људски развој, а који се открива у овом извештају, показује да се смер дводеценијског тренда константног смањивања неједнакости између богатих и сиромашних нација сада преокренуо. Упркос нашим глобалним друштвима која су дубоко међусобно повезана, ми не постижемо успех. Морамо да искористимо нашу међусобну зависност, као и способност да се бавимо заједничким и егзистенцијалним изазовима, те да се на тај начин постарамо да се оно чему људи теже и остварује,“ рекао је Аким Штајнер, руководилац УНДП-а. „Ова блокада има значајан неповољан утицај на људе. Неуспех да се уз помоћ колективних напора унапреде активности на пољу климатских промена, дигитализације или сиромаштва, не само да штети људском развоју, већ погоршава и поларизацију и све више еродира поверење у људе и институције широм света.“
У извештају се сугерише да су међународни колективни напори осујећени све присутнијим „демократским парадоксом“: док 9 од 10 људи на свету подржава демократију, преко половине испитаника глобално такође изражава своју подршку лидерима који демократију урушавају кроз непоштовање основних правила демократског процеса, а на шта указују подаци анализирани у извештају. Половина људи који су анкетирани широм света говоре да немају контролу над својим животима, или да им је та контрола ограничена, док две трећине верује да има мало утицаја на одлуке својих влада.
Политичка поларизација и њене глобалне последице такође представљају све већи разлог за забринутост. Према ауторима овог извештаја, поред осећаја беспомоћности, она стимулише политичке приступе који су усмерени према унутра – што је у оштрој супротности са глобалном сарадњом која је потребна да се одговори на ургентне проблеме као што су декарбонизација наших привреда, злоупотреба дигиталних технологија и сукоби. Ово нарочито узнемирава када се имају у виду рекордно високе температуре током 2023. године, што наглашава хитност уједињеног деловања у борби против климатских промена, као и напредак вештачке интелигенције као нове граничне области технологије, која се убрзано развија, уз недовољна или непостојећа законска ограничења.
У извештају се истиче да деглобализација у данашњем свету није ни изводљива, ни реална, као и да економска међузависност остаје на високом нивоу. Истиче се да нити један регион није ни изблиза самодовољан, јер сви зависе од увоза из других региона, који достиже 25% или више када је у питању макар једна значајна врста роба или услуга.
„У свету који је обележен све већом поларизацијом и поделама, одбијање да улажемо једни у друге представља озбиљну претњу за нашу добробит и безбедност. Протекционистичким приступом се не може одговорити на сложене и међусобно повезане изазове са којима се суочавамо, укључујући превенцију пандемија, климатске промене и регулацију дигиталних технологија,“ додао је Штајнер. „Наши проблеми су међусобно повезани и захтевају међусобно повезана решења. Усвајањем агенде која се темељи на могућностима, а у којој се наглашавају предности преласка на алтернативне врсте енергије и вештачке интелигенције за људски развој, имамо прилику да пробијемо тренутну блокаду и поново потврдимо посвећеност заједничкој будућности.“
У извештају се наглашава како долази до реконфигурисања у међусобној зависности и позива на стварање нових јавних добара на глобалном нивоу. Предлажу се четири области за моментално деловање:
- Планетарна јавна добра у циљу постизања климатске стабилности, имајући у виду да се суочавамо са изазовима који до сада нису виђени у Антропоцену;
- Дигитална глобална јавна добра, зарад постизања веће правичности у коришћењу нових технологија и омогућавања праведног људског развоја;
- Нови и проширени финансијски механизми, укључујући и нови колосек у међународној сарадњи као допуну хуманитарној помоћи и традиционалној развојној помоћи сиромашним земљама; и
- Смањење политичке поларизације кроз нове приступе управљању који су фокусирани на повећање важности људског гласа у одлучивању и борби против погрешних информација.
Према ауторима извештаја, у овом контексту кључну улогу има мултилатерализам, јер билатерални односи не могу да одговоре на проблем глобалних јавних добара, који по својој природи неизбежно има планетарни карактер.
Још важних података из извештаја:
• Током 2023. године, свих 38 земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) постигле су више вредности индекса људског развоја (ХДИ) у поређењу са оним из 2019. године.
• Међу 35 најмање развијених земаља које су имале пад у ХДИ током 2020. и/или 2021, више од пола (18 земаља) није још увек достигло ниво развоја из 2019.
• Ниједан од региона у развоју није још увек достигао ниво ХДИ пројектован у складу са трендовима из 2019, што указује на могући стални застој када је у питању будући напредак у људском развоју.
• Утицај пада људског развоја нарочито је истакнут у Авганистану и Украјини. ХДИ је у Авганистану уназађен за запрепашћујућих десет година, док је ХДИ у Украјини пао на најнижи ниво од 2004. године.
• У извешају се цитирају истраживања која указују на то да земље са популистичким владама имају слабији раст БДП-а. Утврђено је да петнаест година након што популистичка влада ступи на дужност, БДП по глави становника бива 10% нижи него што је могао бити у случају да на власти нису били популисти.
(Курир)
