Izlagao nedonoščad u cirkusu i tako spasao HILJADE ŽIVOTA

Ranih 1900-ih, mnogi eugeničari su popularizovaliuverenje da su prevremeno rođene bebe predodređene za smrt i da nisu vredne spašavanja. No Konije to demantovao svojom izložbom u cirkusu, koju je stvorio nakon što je video da se pileći inkubatori koriste na svetskom sajmu u Čikagu. Video je iz prve ruke kako inkubatori mogu da vrateranjive bebe pilića sa ruba smrti i bio je željan da ponovitakavuspeh. I dok se njegov sporedni cirkus na KoniAjlenduzatvorio 1943, gotovo svaka bolnica u Americi usvojila je njegove aparate.Da ste 1930-ih posetili njujorški KoniAjlend, mogli biste da se počastiteraznim cirkuskim atrakcijama i predstavama, a sve to po niskoj ceni od 10 centi. No ako ste seodvažili da krenetedalje niz šetalište, za dodatnih 25 centi mogli ste da viditeprestavu samozvanog lekara Martina Konijai njegove revolucionarne inkubatore za bebe. Koliko god to jezivo zvučalo, upravo je ovaj zabavljač bez ikakvog formalnog medicinskog obrazovanja bio najbolja nada za svu prerano rođenu decu iz NJujorkai okolineod 1903. sve do 1940. Iako je u to vreme izazvalatek nešto više od znatiželje, cirkuska izložba Martina Konijane samo da je spasila hiljadeživota, već je promenila način na koji je svet pružaopomoćbebamarođenimpre vremena. Koniroditeljima nije naplaćivao ništa. Možda još šokantnije za ono vreme, primao bi bebe bez obzira na stalež ili rasu roditelja.View this post on InstagramA post shared by RetroAnyu (@retroanyu)Martin Konirođen je kao Mihael Konu Krotozynu u Poljskoj 1869. godine. Osim toga, vrlo se malo zna o njegovom životu pre nego što je emigrirao u Ameriku 1888. To je zato što je, poput mnogih zabavljača, brzo promenio detalje svoje prošlosti da odgovara najprodavanijoj priči sadašnjice.Tvrdio je da je dobio evropsku medicinsku dozvolu poslestudija medicine u Lajpcigu i Berlinu. Ali,današnji istoričari saglasni suu uverenju da Koni, zapravo, nije bio obrazovani lekar. Bio je premlad da bi pohađao fakultet pre nego što je sa 19 godina emigrirao iz Evrope.Koni je takođetvrdio da je učio od drPjer-Konstant Budina, koji se smatra utemeljivačemmoderne neonatalne medicine. Budinovo revolucionarno istraživanje koncepata poput krvi iz pupčane vrpce, dobrobiti dojenja i perinatalne nege zaslužni su za velikapoboljšanjakvalitete života &ndash; i životnog veka &ndash; i beba i majki u Francuskoj početkom 20. veka. Tvrdio je i da je bio Budinov posrednik na Velikoj industrijskoj izložbi u Berlinu 1896. godine. Verovatnije je da je Konibio tehničar medicinske opreme na izložbi sa Budinom, ako su se dvojica muškaraca uopšte poznavali. Nema dokaza za njihovu vezu, a Konije u to vreme bio u Americi.Iako je vremenski okvir neizvestan, Konije uspešno koristio inkubatore kako bi spasao prevremeno rođenu decu, pre 1907. godine. S jednim je čak spasio i vlastitu ćerku.View this post on InstagramA post shared by Meg (@rosemarys_friend)Postoji jedna neporeciva činjenica koja se čini ključnom za njegovo celoživotnointeresovanje za spašavanje nedonoščadi: 1903. Martin Konise oženio medicinskom sestrom po imenu AnabelMei. Četiri godine kasnije, Anabelje šest nedeljaprerano rodila ćerku Hildegardkoja je imala samo tri kilograma.Da se Martin Koninije bavio inkubatorima, možda ne bi preživela. Prerano rođene bebe bile su jednako česte u ranim 1900-im kao i danas, ali medicinska pomoć im je bila malo dostupna &ndash; ako je uopšte i bila. Kao rezultat toga, čak tri od četiri prerano rođene bebe nisu preživele.Koni je svoje inkubatore pokušao da prodapa čak i donirabolnicama, ali lekarisu oklevali jer njihova delotvornost nije proučavana u naučnomokruženju. Uprkos medicinskom oklevanju da se uključi u revoluciju inkubatora, Koninije hteo da prihvati&ldquo;ne&rdquo; kao odgovor. Bebe je trebalo spasiti, a Konije bio čovek koji je to učinio &ndash; čak i ako to nije učinio na uobičajen način.View this post on InstagramA post shared by Katie Thornton (@itskatiethornton)Godine 1903. Koni je u svakom od glavnih zabavnih parkova Koni Ajlendapostavio po dve izložbe: jednu u Luna Parku i drugu u obližnjoj Zemlji snova. Začudo, iako je Zemlja snova izgorela do temelja u 1911. godine, malo pre dana otvaranja, njujorška policija je spasila sve inkubatore sa bebama. Dojenčad su prebačena na izložbu u Luna Parku, koja je trajala neverovatnih 40 godina. Prihod od izložbe finansirao bi brigu o bebama i održavanju njihovih odela. Do trenutka kad je Konizatvorio svoju izložbu u Luna Parku, video je oko 8.000 beba koje prolaze kroz njegov tretman. Od toga je spasao živote više od 6.500 &ndash; uključujući svoju voljenu ćerku 1907. &ndash; što je uspeh veći od 85%.Četrdesetih godina prošlog veka medicinska zajednica konačno je ozbiljno shvatila koncept inkubatora za decu i počela da ih uključujeu svoju rutinu nege novorođenčadi u bolnicama. Tada je Martin Koniuspeo da konačno zatvorisvoju izložbu 1943. godine. No, čak i nakon što su inkubatori u potpunosti prihvaćeni u medicinskoj zajednici, razvijeni su i dodatni pomaci u usavršavanju neonatalne negeu Sjedinjenim Državama. Savremena medicinska zajednica usvojila je tehnike koje je Koniusavršio. Danas, iako se jedna od 10 beba prerano rodi u Sjedinjenim Državama, njihove su šanse za preživljavanje mnogo veće nego ikad pre zahvaljujući Konijeviminkubatorima.BONUS VIDEO:Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

Izlagao nedonoščad u cirkusu i tako spasao HILJADE ŽIVOTA

Vaš komentar

Nema komentara