IPČE O SUSRETU SA ŠABANOM: Kao da nisam znao da govorim

Nažalost, svoj muzički i životni put Ipče je prerano završio, kada je tragično izbubio život pre 28 godina, 30. jula daleke 1994. u saobraćajnoj nesreći na Ibarskoj magistrali.Tim povodom, Nportal je rešio da priredi Ipče Ahmedovski serijal tekstova i oda počast pokojnom velikanu narodne muzike.Ipče je u smrt otišao na vrhuncu svoje slave, a poslednji album, &quot;Ciganske duše&quot; objavio je 1993. godine. NJegov put od&quot;Jašarevog brata&quot; do istinske narodnjačke zvezde nije bio lak. Zanimljivo je da njegov prvi album, &quot;Bila si devojčica godina mojih&quot; iz 1986. nije zabeležio veliki uspeh, mada ga znalci narodne muzike smatraju i najboljim, budući da su na njemu zabeleženi istinski biseri potput numera &quot;Ej noći sestro moja&quot; i &quot;Stari drugar, glava luda&quot;... Ipak, na pravi uspeh morao je da čeka do 1990. i drugog albuma.Foto: Arhiva TV NovostiO snimanju prvencaIpče je za &quot;Sabor&quot; govorio baš na godinu svoje pogibije. O tome kako je izgledalo snimanje ploče, ali i druženje sa kraljem narodne muzike, Šabanom Šaulićem, bratom Jašarem i kompozitorom Radetom Vučkovićem, pročitajte u tekstu koji prenosimo u celosti:Godinama se Ipče Ahmedovski divio bratu Jašaru. Sviđalo mu se kako on peva, uživao je u njegovoj slavi i priželjkivao da jednog dana živi uzbudljivo kao on. Nije mu trebalo mnogo da utvrdi da je i sam rođeni pevač! Ništa lakše nego da dođe do prilike u kojoj bi pokazao svoje umeće i krenuo putem slave. Uz stariju braću, Jašara koji je bio zvezda i Mufita, koji je u Prilepu imao kafanu, priznaje i sam, to nije bio nikakav problem. Bio je golobradi momčić kada je zapevao u Muritovom lokalu. Od odličnog konobara, vrtoglavom brzinom je napredovao u pevača! Ali, pošto mu zamenu nije bilo lako naći, nije bilo druge nego da svojski prione na oba posla. Pevao je i konobarisao, a snimanje ploče je bilo samo pitanje vremena.Jednog dana, Mufitova kafana je ostala bez svoje glavne zvezde. Poput dobre vile, pojavio se Jašar, uzeo brata za ruku i doveo ga u Beograd. Pravo kod sjajnog prijatelja Radeta Vučkovića. Ovaj je klinca stručno ošacovao i posle samo nekoliko dana, dao &quot;zeleno svetlo&quot;. Pripreme za snimanje su mogle da počnu.Foto: Reprint Sabor- Počele su vrlo uzbudljivo. U najkraćem roku, promovisan sam u šefa Radetove kuhinje. Kako svane, a ja trk po prodavnicama, po pijacama, u nabavke. Kad dođem navalim na spremanje ručkova! Kad Jašar, Šaban i Rade navale na klopu... Pojeli smo za tih mesec dana tonu hrane i popili ceo šleper pića. &quot;Ubijali&quot; smo se od jednog i drugog. A, da, u pauzama sam pripremao pesme - seća se Ipče tih veselih dana.Silno su se Ipčetu dopale pesmice koje mu je Rade skrojio. Prosto se zaljubio u njih i svim srcem se nadao da će i kod publike izazvati slične efekte. Tomica Milić je uradio aranžmane. Konačno je došao i svečani dan ulaska u studio, a Ipčeta je obuzela strahovita, gotovo nepodnošljiva trema. Nekoliko puta pre toga je ulazio u studio, tek da omiriše atmosferu. Svaki put je ostajao što bez teksta, što bez glasa. Tako je bilo i tog sudbonostnog dana.- Joj, kad sam u studijuugledao Šabana... Ma, kao da nikad nisam znao da govorim, a kamoli da pevam. Kao da me je Šaban ščepao za grlo! Jedva sam uspeo da ga zamolim da mi se bar skloni iz vidokruga. Kako je on izašao, tako mi se grlo pročistilo i glas povratio, Jašar i Rade su me bodrili. Stvarno ne znam odakle im onoliko strpljenja. &quot;Pevaj kao da si u kafani&quot; - sugestivno su mi govorili.Teško mu je bilo da zapeva, ali kad je zapevao, nije znao da stane. Sve je išlo kao &quot;podmazano&quot;. Za dva-tri snimanja, ceo posao je završen. Onda ga je trebalo propisno zaliti, a pošto se celo društvo sastojalo od vrsnih stručnjaka &quot;za zalivanje&quot;, i to je obavljeno onako, na nivou. Kad se Ipče osvestio posle svega, glavom bez obzira je zbrisao nazad, u Makedoniju. Tek da predahne, dok ne uhvati ritam beogradskih boema. Vratio se na radno mesto konobar-pevača, sa dragocenim iskustvom šefa Vučkovićeve kuhinje. Prva ploča i beogradske, nezaboravne pijanke, izgledali su mu kao lek.Kad mu je posle mesec i po dana, u telefonskom razgovoru, Rade Vučković saopštio da u rukama drži njegovu ploču, prosto je poleteo za Beograd. I to bez aviona! Još vruća ploča i plakati sa kojih se osmehivao lično on, ponovo su ga ostavili bez glasa. Krenula je žestoka propagandna kampanja. Te 1986. godine, Ipčetova LP ploča &quot;Bila je devojčica godina mojih&quot;, obećavala je mnogo. Međutim, očekivanja se nisu ispunila. Ipče se ubrzo vratio u Makedoniju, Vučkovićeve pesme su lagano tonule u zaborav... Prva ploča Ipčeta Ahmedovskog prošla jeneslavno. Na sledeću je čekao nekoliko godina!Sve tekstove iz serijala posvećenom Ipčetu Ahmedovskompročitajte na linku.* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive &quot;Novosti&quot;, a ovaj članak je izašao u &quot;Saboru&quot;, 24. januara1994. godine. *Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

IPČE O SUSRETU SA ŠABANOM: Kao da nisam znao da govorim

Vaš komentar

Nema komentara