Svi komentari - USKRS ILI VASKRS? Šta kaže crkva, a šta lingvistika

Šta kaže crkva?Ako ćemo se voditi crkvenim knjigama, pravilno je reći Vaskrsjer u nedelju će pravoslavni vernici proslaviti Isusov povratak u život, odnosno vaskrsenje.- Sve bogoslužbene reči u srpskom jeziku vuku korene iz crkvenosloveskog, a one iz grčkog jezika. Na crkvenoslovenskom se kaže &bdquo;Hristos voskrese&ldquo; i &bdquo;Voskrsenije Hristovo&ldquo;. U troparu koji pevamo na crkvenoslovenskom kaže se &bdquo;Hristos voskrese iz mertvih&ldquo;, a na srpskom &bdquo;Hristos vaskrse iz mrtvih&ldquo;. Zaključak je &ndash; kaže se Vaskrs kao što i piše u crkvenim kalendarima &ndash; objašnjava za sveštenik iz užičkog kraja, piše Blic.Iz ovoga, kaže on, proističe da je pravilan praznični pozdrav &bdquo;Hristos vaskrse&ldquo; ili &bdquo;Hristos voskrese&ldquo;. Uz uobičajeni otpozdrav &bdquo;Vaistinu vaskrse&ldquo; može se koristiti i &bdquo;Voistinu voskrese&ldquo;.Foto: V. DanilovTermin Uskrs, kaže sagovornik Kurira, je pomodarski i primljen iz katoličanstva, a pogrešno ga koristi i mnogi naši sveštenici.- Vaskrs ili vaskrese odražava pravo zbivanje stvari prilikom Hristovog boravka u Hadu, razrušenju Hada i ustajanju iz mrtvih, to je suština događaja i zato je pravilno reći Vaskrs &ndash; dodaje ovaj sveštenik.On ukazuje na još nešto: Često se spominje &bdquo;Uskrs po gregorijanskom kalendaru&ldquo;, odnosno &bdquo;Vaskrs po julinanskom kalendaru&ldquo;, a to je pogrešno jer se svi pravoslavni narodi, bez obzira da li koriste julijanski ili gregorijanski kalendar slave Vaskrs istog dana, onog koji odredi Jerusalimska patrijaršija.Foto: Profimedia- Vaskrs se kod pravoslavaca uvek slavi prve nedelje punog meseca posle prolećne ravnodnevnice i nikako pre jevrejske Pashe, što je odluka Prvog vaseljenskog sabora 325. godine u Nikeji. Dakle, postoji Božić po gregorijanskom i julijanskom kalendaru, ali ne i Vaskrs &ndash; ukazuje sagovornik.Šta kažu etnolozi?Bosa Rosić, etnolog sa Zlatibora, kaže da se u Srbiji termin Vaskrs koristi u selima, dok se u urbanijim sredinama više govori Uskrs. Ovo &bdquo;Uskrs&ldquo;, smatra ona, zaostavština je iz srpskohrvatskog jezika, kao što je i reč suhomesnato, a pravilno je suvomesnato jer je od suvoga mesa.- Više obrazovaniji ljudi pokušavaju da se ograde od seljaka koji kažu Vaskrs i zato govore Uskrs &ndash; kaže Bosa Rosić.Za korišćenje termina Uskrs, ona najviše &quot;krivi&quot; sveštenike SPC jer ne upućuju narod na to šta je pravilno, a šta ne jer oni su posrednici između nas i Boga.Foto: Profimedia- Posle Drugog svetskog rata krsna slava nije bila zabranjena nijednim dekretom, ali su se neki, da bi se dodvorili komunističkim sekretarima, prestali da slave. U Opštini Čajetina smo dve kuće &ndash; jedna u Rudinama, druga u Šljivovici, su prestale da slave. Ali sveštenici su u to vreme bili stavljeni &bdquo;na led&ldquo; i onda su u bogosloviju išla samo najsiromašnija i najneukija deca. Neuki ništa nisu ni naučili zbog čega smo imali jako loš sveštenički kadar, ako su i znali plašili su se vlasti i nisu upućivali narod na to šta je ispravno a šta ne poput klečanja u crkvi &ndash; priča sagovornica Kurira.Šta kažu lingvisti?Lingvistički gledano ispravno je i jedno i drugo, tako da nećete pogrešiti kako god kažete.&quot;Vaskrs&quot; je srpskoslovenski oblik koji pripada srpskom crkvenom i književnom jeziku, koji se do sredine 18. veka upotrebljavao u svim krajevima pod upravom Srpske pravoslavne crkve.Foto: Profimedia&quot;Voskresenije&quot; je ruskoslovenski oblik i reč je o staroslovenskom jeziku ruske redakcije koji je danas jezik srpske crkve. Naime, srpskoslovenski jezik kao zvanični crkveni jezik Srbi su sredinom 18. veka zamenili ruskim crkvenim jezikom. U tom crkvenom jeziku reči o kojima govorimo izgovaraju se na ruski način &ndash; sa &ldquo;o&rdquo; u prvom slogu, pa se tako kaže - Voskresenije, voskresnuti, voskrese.- Iako se često mogu čuti polemike među ljudima o tom pitanju, osim u stručnim krugovima, najčešće se daje pogrešan odgovor. U narodu postoji mišljenje da je reč Vaskrs srpska, odsnosno da se vezuje za pravoslavlje, dok Uskrs upotrebljavaju Hrvati, odnosno katolici. Međutim, to je potpuno netačno. I jedna i druga reč jednako pripadaju srpskom jeziku i potekle su od iste reči, koja se kroz vekove izmenila kako se menjao i jezik. Tako da se zapravo radi o dve forme iste reči, jednoj - Vaskrs, koja je sačuvana kroz bogosluženje, a koja ranije nije tako zvučala u vekovima koji su prethodili, već je i ona rezultat promena jezika kroz vreme, i drugoj - Uskrs, koja je narodna forma iste reči, odnosno koja se sačuvala kroz narodni govor.Foto: Profimedia- Do stvaranja dve reči je došlo jer se u razgovornom, narodnom jeziku ona izgovarala u skladu sa tada aktuelnim promenama u jeziku, dok je u crkvenim knjigama ostalo zapisano slovo, odnosno glas koji se kroz vekove redukovao ili vokalizovao, u zavisnosti od pozicije u kojoj se nalazio. Konkretno, taj glas se gubio ili je davao vokal a, a kako knjige nisu često prepisivane tada, sveštenstvo je vremenom reč počelo da izgovara u odnosu na ono kakav je rezultat glas dao i kako ga je i samo izgovaralo u razgovornom jeziku, odnosno počelo je da ga čita kao a i tako smo dobili reč Vaskrs - objasnila je filolog Tanja Ćulafić.(Kurir)Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo &quot;na ti&quot;.Nova dimenzija novosti, vaš &quot;Nportal.rs&quot;.

USKRS ILI VASKRS? Šta kaže crkva, a šta lingvistika

Vaš komentar

Top komentari

Србин са Косова

Polo