Žarko Jokanović je ranije na svom Fejsbuk profilu opisao kasting za ovaj film na koji je otišao sa majkom, kao i kako je od jedne scene u kojoj je trebalo da bude samo statista, dogurao do čak 12 scena.

Foto: Jutjub printskrin/Klasik TV

 

 

- Na današnji dan, pre 45 godina, bio je moj prvi dan snimanja "Užičke republike". Tada sam imao šest i po godina. Ustao sam još po mraku, pre svitanja, mama me je spremila da me odvede na snimanje, a baka je prosula čašu vode niz stepenice - da bude uspešno i da sve teče kao voda. Uz napomenu da se na Božić valja početi nešto novo. I da će to trajati cele godine. A, evo, traje već 45 godina. Mama me je odvela u staru užičku Sokolanu, tamo su me obukli u kostim i odvezli na set - napisao je pre nekoliko godina Žarko Jokanović na svom Fejsbuku pa dodao:

- Toga dana trebalo je da budem samo statista u masi. Čekalo se da se snimi neka eksplozija i da me jedan vojnik iznese iz zgrade u kojoj je bila bolnica, a meni je bila zavijena noga, igrao sam malog ranjenika. Bilo je jako hladno i morao sam da budem na jednom mestu da ne bih uprljao zavoj. Međutim snimanje je kasnilo i meni je jako smetala ta neorganizacija, pa sam se pobunio i pitao ko je tu glavni. I ljudi koji su bili oko mene pokazali su mi na Žiku Mitrovića, reditelja filma. Bio je u društvu Ane Marije Car, scenaristkinje filma i još nekih ljudi.

- Ja sam odskakutao na jednoj nozi do njega, povukao ga za ruku i rekao mu: "Kakav je to način da se kasni sa snimanjem, zato što neka glumica kasni? Ja nisam ovde došao da čekam neku tamo glumicu iz Beograda, nego da radim i zaradim svoj novac". A ta glumica bila je Ružica Sokić i kasnila je jer se vozač filmske ekipe od Beograda do Užica probijao po snegom zavejanom putu. Žika je bio više nego iznenađen i zatečen takvom reakcijom jednog klinca.

Jokanović je dodao da su tada počeli da pričaju sa njim.

- Da me unakrsno propituju sve i svašta i ja sam se tu jako lepo ispričao sa njima. Oni su se oduševili da je tako malo dete tako slobodno i Ana Marija Car je, sutradan pozvala moju mamu na razgovor. Rekla je da je napisala jednu scenu za mene i pitala je da li dopušta da to snimimo. Mama me je pitala da li želim, ja sam rekao: "Što da ne". I snimili smo jednu scenu. Ana Mariji i Žiki se to jako dopalo, pa je ona napisala još jednu scenu. Snimili smo i nju. Opet im se jako dopalo. I tako je ona narednih meseci dopisivala jednu po jednu scenu, pa sam završio snimanje filma sa dvanaest snimljenih scena sa mojim divnim Petrom Prličkim, Ružicom Sokić i Mijom Aleksićem- rekao je Jokanović pa nastavio:

Foto: Katarina Mihajlović

 

 

- I sa glumačkim ugovorom, sa zaista pozamašnim honorarom za film i za seriju koja je posle nastala iz filma. Premijera filma bila je na Pulskom festivalu, avgusta 1974. godine. Film je dobio Zlatnu arenu, a Petre Prličko i ja smo pozdravljeni stajaćim ovacijama u prepunoj Pulskoj areni, kao najstariji i najmlađi glumac festivala, kako su nas najavili posle projekcije filma. Ponekad se našalim pa kažem da sam ja jedan od retkih kome je i Tito aplaudirao. Noć se završila na prijemu kod Tita i Jovanke, ali bilo je to suviše naporno za mene, pa sam zaspao.

- Posle Pulskog festivala, pošao sam u prvi razred osnovne škole. Osam godina tokom osnovne i srednje škole igrao sam u nekoliko predstava užičkog pozorišta. U poslednjem trenutku odustao sam od ideje da studiram glumu, ali sam se oženio najdivnijom glumicom na svetu - pa sam tu svoju želju kompenzovao na najlepši način. Sada imam mnoge prijatelje glumce i mnogo ih volim.

Foto: Milena Anđela

 

 

Žarko Jokanović jedna je od najcenjenijih domaćih scenarista. NJegova serija "Igra sudbine", najgledanija je na domaćim TV stanicama, a supruga Milica Milša, koja u ovoj telenoveli glumi Adu Kanački, omiljeni lik.