Vernici Srpske pravoslavne crkve sutra obeležavaju krsnu slavu posvećenu svetom Nikoli, najvećem dobročinitelju, zaštitniku putnika i domorodaca, koja se smatra i najmnogobrojnijom slavom u Srba.

Mnogi običaji vezani su za sutrašnji dan, ali postoje i neki vezni za veče pred ovu slavu. Stari narodni običaj kaže da bi domaćini već danas morali da počnu sa pripremama za goste koje će dočekivati sutra.

Foto: Zoran Jovanović Mačak

 

Postoji nepisano pravilo da domaćini mogu samo da pripremaju hranu, dok se drugi kućni poslovi ne smeju obavljati dan pre i dan nakon slave. Sutra se, uz sveću i slavski kolač, kao i Oče naš okupljaju članovi porodice, mole Bogu i slave ovog svetitelja kao svog zaštitnika. Neke nerotkinje upravo se Svetom Nikoli mole za porod.

Sveti Nikola je i esnafska slava, on je zaštitnik lađara, splavara, ribara i vodeničara. Baš zato mornari na ovaj dan ne isplovljavaju, pa se ovo zove i "vodena slava", a veruje se da ne treba započinjati ni putovanja.

Foto: Nenad Živanović

 

Duh pomaganja i darivanja siromašnih bio je smisao i životno opredeljenje Svetog Nikole, pa i sutra treba darivati one koji nemaju i pomoći im, baš kao i decu, jer je Sveti Nikola voleo decu i brinuo o njima, pa ih je stalno darivao. Zato je tradicija da se darivaju orasi, lešnici, jabuke i slatkiši stavljanjem u cipele pokraj kreveta ili u prozore.

U narodu vlada verovanje da je Sveti Nikola zaštitnik putnika i sirotinje.

Dešava se da ukoliko otac deli slavu sinovima, jedan uzme letnjeg, a drugi zimskog Svetog Nikolu.

(Novosti Magazin)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".