Foto: Tanjug/Arhiva

Društvo

MANASTIR SV.KATARINE Trag srpske istorije u azijskoj pustinji

Izvor: M. Petrović
|
07.12.2021.
|
13:27

SINAJSKA ili Mojsijeva gora za hrišćane je uvek imala nemerljivu duhovnu i hodočasničku vrednost. Na njoj je po bilbijskoj tradiciji Mojsije dobio Božije zapovesti, a brojni kasniji sveci (tzv. Sinaiti) podvizavali su se na njoj. Podnožje gore krije i jednu od najstarijih hrišćanskih bogomolja, čije nasleđe govori i o reputaciji srpske države u srednjem veku.

Priča o manastiru Svete Katarine počinje u IV veku, kada je inicijativom Carice Jelene, majke Konstantina Velikog podignuta ova bogomolja na mestu gde je po biblijskoj tradiciji Mojsije naišao na "nesagorivu kupinu". Kupinov žbun koji i danas daje plodove jedinstven je u svetu i nalazi se u dvorištu manastira. 

Foto: Tanjug

 

U VI veku vizantijski car Justinijan sagradio je visoki zid oko manastira radi njegove zaštite. Od IX veka manastir je poneo ime svete mučenice Katarine gde su prenete njeni mošti sa vrha Sinajske gore u manastir. 

Sveta Ekatarina zaštitnica Sinaja

Sveta Katarina rođena je 294. godine kao Doroteja u Aleksandriji u mnogobožačkoj porodici, gde je stekla široko obrazovanje. Ova Svetiteljka je početkom IV veka, u vreme hrišćanskih progona hrabro svedočila veru hrišćansku a kako je dobro poznavala filosofiju, istoriju i paganske običaje zadala je velike muke svojim progoniteljima zbog čega su je svirepo mučili. U jednoj viziji sv. Katarina primi prsten od samog Gospoda Hrista, u znak obručenja NJemu. Taj prsten do danas stoji na njenoj ruci. Postradala je za veru u vreme cara Maksimina, a po predanju su njeno telo anđeli preneli na vrh Sinaja. U IX veku jedan od sinajskih monaha usnuo je mesto na kome se nalazi sveto telo mučenostradalne Katarine na kome su ga kasnije pronašli i sagradili kapelu posvećenu svetiteljki a svete mošti preneli u manastir gde se i danas čuvaju. U sarkofagu od belog mermera, pored oltara su bile njene mošti. 

Specifičan geografski položaj manastira uticao je na to da on neprekidno bude mesto interakcije različitih religija i naroda. Arapskim osvajanjem Egipta, manastir je došao pod njihovu vlast 623. a umešni monasi izmolili su od proroka Muhameda da im lično omogući zaštitu. Za muslimane širom sveta posebnu relikviju predstavlja dokument koji čuva otisak šake Proroka. U dokumentu Muhamed je garantovao zaštitu manastiru. U manastiru su se podvizavali brojni sveci, među kojima su bili i sv. Jovan Lestvičnih i sveti Grigorije Sinait. 

Posebnu manastirsku dragocenost predstavlja biblioteka u kojoj se čuva preko 5.000 starih knjiga i dokumenata, među kojima se po značaju za srpsku kulturu posebno izdvaja tzv. Sinajski psaltir, najstariji sačuvani crkveni rukopis na staroslovenskom jeziku.

Foto: Tanjug/Arhiva
Najstariji sačuvan psaltir na staroslovenskom

 

 

Pronađen je u manastiru Svete Katarine na Sinaju po kome i nosi naziv i gđe se još uvijek čuva, još se naziva i Dimitrijevim zapisom po autoru, za sada najstarijem srpskom književniku Dimitriju Sinaitu.

Pisan je na glagoljici i do sada je pronađeno 209 listova pergamenta. Najveći dio Psaltira (177 listova) je otkriven 1850. godine od strane ruskog arhimandrita Porfirija Uspenskog, a ostala 32 lista otkrivena su 1968. godine.

Nemanjići pokrovitelji manastira

Sledeći vizantijske duhovne uzore, srpski srednjevekovni vladari iz dinastije Nemanjić darivali su pravoslavne manastire širom srednjevekovne države. Svesni uloge zaštitnika pravoslavnih bogomolja, kao predmet posebne milosti našao se i manastir Svete Katarine na Sinaju. 

Sveti Sava, prvi arhiepiskop Srspke pravoslavne crkve, na svom drugom putovanju po Svetim mestima, boravio je na Sinaju 1234. godine. Tu je proveo čitav Časni post, Svetu četrdesetnicu, moleći se za svoj srpski rod i čitav hrišćanski narod. Žitije prenosi da se često se penjao na Mojsijev vrh noću i uz molitve dočekivao jutra na vrhu. Kraljica Jelena žena kralja Uroša I je obilno darovala manastir kao i srpski kraljevi Dragutin i Milutin koji u više navrata pomažu ovaj manastir i čiji se darovi i danas čuvaju u riznici, biblioteci i muzeju manastira

Posebno darežljiv je bio Milutin koji je po kazivanju žitija pored brojnih darova tamo podigao i crkvu Svetog Stefana. Bio je jako predusretljiv prema molbama sinajskih monaha i pružao im je zaštitu. 

Foto: Arhiva Novosti
 

Smatra se da su kao pokloni srpskih velikaša, mnogi najstariji srpski rukopisi dospeli u manastir Svete Katarine, gde se i danas nalaze.

Prisne veze između Srbije i manastira su postojale i u vreme cara Dušana. Krajem XIV veka monah Joanikije srpski je postao iguman manastira, i to u vreme kada je u manastiru bilo više srpskih monaha.

U manastiru pevaju "po glasovima" koji su tipični za srpsko narodno pevanje, a osam vrsta glasova (melodijske formule izuzetno drevne) se koristi i u srpskom crkvenom pojanju.

Takođe, i knez Lazar, sledeći nemanjićke ktitorske tradicije darivao je pomenuti manastir.

Manastir se danas nalazi pod jurisdikcijom Grčke pravoslavne crkve i upisan je na listu Uneskove baštine.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".

Komentari
2

Video