Vavedenjem presvete Bogorodice, praznikom koji slavi sav hrišćanski svet, započeto je iskupljenje celog ljudskog roda.
Po obećanju, da će dete koje im Gospod podari, posvetiti njemu na službu, sveti Joakim i Ana doveli su trogodišnju Mariju u jerusalimski hram.
U svečanoj povorci, Marija je išla svečano odevena i ukrašena, između majke i oca, a iza njih kretali su se mnogi rođaci i prijatelji.
Sve vreme prisutni su bili i božiji izaslanici- anđeli. Na ulazu u hram, Mariju je dočekao prvosveštenik Zaharija, otac svetog Jovana Preteče i Krstitelja i uveo je u svetinju, gde je ostala do svoje 12 godine.
Posle smrti roditelja, Devu Mariju su dali Josifu, njenom rođaku iz Nazareta. U Josifovom domu Presveta Bogorodica Marija je i primila blagovest od arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg.
Pročitajte još
Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici i krsna slava brojnih srpskih rodova.
Uvek pada u vreme Božićnjeg posta, pa je i slavska trpeza posna. Bez obzira u koji dan padne, dozvoljena je riba.
Praznik je i hramovna slava srpskog manastira Hilandara na Svetoj Gori, zadužbini Svetog Simeona Mirotočivog i njegovog sina Svetog Save.
Narodna verovanja i običaji
Bogorodica se smatra zaštitnicom žena i porodilja i razna su narodna verovanja vezana za moć ikona na kojima je ona predstavljena.
U takovskim selima bio je običaj da se posle službe u crkvi, svečano odevene i okićene cvećem, okupe sve mlade koje su se te jeseni udale.
Na ovaj dan post je obavezan jer Vavedenje pada u vreme velikog Božićnog posta.
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
