Foto: Vikipedija

Društvo

NAJNESREĆNIJI SRPSKI VLADAR: Otac ga oslepeo, ubio ga sin

Izvor: Nportal
|
24.11.2021.
|
14:57

NA današnji dan kada se Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici molitveno sećaju svetog kralja Stefana Dečanskog, prigodno je osvrnuti se na neke od najznačajnijih epizoda iz života ovog po mnogo čemu najnesrećnijeg srpskog vladara. Otac ga je oslepeo, a sin ga ubio. Ipak u crkvenoj tradiciji ostao je upamćen kao veliki ktitor, revnosni pravoslavac i kasniji svetitelj-čudotvorac.

Stefan Uroš III Dečanski predstavlja jednu od najupečatljivijih srpskih istorijskih figura. Bio je sin kralja Milutina i otac kralja i docnijeg cara Stefana Dušana. Iako je vladao kraće od svojih srodnika iz dinastije Nemanjića, njegov život bio je od početka ispunjen dramatičnim iskušenjima i turbulentnim događajima. Iako ga tradicija beleži kao najnesrećnijeg srpskog vladara, zbog sukoba sa ocem i sinom, obojici je obezbedio političke i teritorijalne uspehe. Sačuvao je i proširio očeve teritorije, a sinu obezbedio značajne preduslove za uspehe i širenje države.

Kao i kod svih Nemanjića, i ličnost Stefana Dečanskog isprepletana je između istine i tradicije; između mitova i istorije. Ali pođimo redom...

Ovo su neki od najupečatljivijih činjenica vezanih za lik kralja Stefana Dečanskog (1321-1331).

SIN SRPSKINJE VLASTEOSKOG RODA

Otac Stefana Dečanskog, kralj Milutin imao je pet brakova. Istorijska nauka nije sasvim sigurna iz kog braka je rođen Stefan. Opšte prihvaćena teorija je da je on sin iz trećeg braka Milutina sa Jelenom, srpkinjom vlasteoskog roda. Pored toga, ne može se sa sigunošću utvrditi ni tačna godina njegovog rođenja. Obično se barata sa 1275. i 1284. godinom. 

ZATOČENIK KOD TATARA

U vreme kada je svakako bio dečak, njegov otac, kralj Milutin ratovao je sa bratom Dragutinom protiv vidinskog vladara, Šišmana. Porazviši ga u Braničevu došli su pod udar Šišmanovog sizerena tatarskog hana Nogaja. Da bi izbegao još jedan sukob, Milutin je napravio diplomatsku akciju sa ciljem da primiri tatarskog hana. Kao zalog dobrih odnosa ostavio je među grupom talaca (garanata da Milutin neće poduzimati ofanzivne korake prema Bugarskoj) i svog sina Stefana. Tako da je kraljev sin nekoliko godina proveo kao zatočenik među Tatarima.

STEFAN KAO MLADI KRALJ

Nakon smrti tatarskog hana i prestanka opasnosti od istih, mladi Stefan vratio se oko 1299. godine na očev dvor. U narednim godinama oženio se Teodorom Smilec, bugarskom princezom. Sa njom je i dobio sina Dušana, čiji tačan datum rođenja je još uvek predmet naučnih rasprava.

 

U međuvremenu njegov otac Milutin oženio se po peti put, i to vizantijskom princezom Simonidom. Kao mladi kralj Stefan je od oca oko 1306. godine dobio na upravu Zetu. Upravljao je pomenutom oblašću iz Skadra. Titula "mladog kralja" podrazumevala je tada da je bio i predodređen za naslednika prestola

NAVODNA POBUNA PROTIV OCA I OSLEPLJENJE

Oko 1314. godine u srpskoj vladarskoj porodici dolazi do određenih turbulencija. Istorijski izvori donose priču o navodnoj Stefanovoj pobuni protiv oca, koji se sada kao vizantijski zet preterano okrenuo Carigradu. Govori se i da je Stefan oklevetan kod oca kao potencijalni uzurpator prestola. Stoga, je Milutin uhvatio svog sina, oslepeo i poslao ga sa porodicom u progonstvo u Carigrad kod svog tasta. Stefan je time izgubio sve privilegije člana vladarske porodice i zadržan u manastiru gde su proveli nekoliko godina. 

PRVO ČUDO - STEFANU SV.NIKOLA "VRAĆA" VID

Kako beleži njegovo žitije, Stefan Uroš je vreme u zatočeništvu proveo u molitvi tražeći oproštaj od Boga i pomoć u patnji. Iznenada, kako prenosi tradicija, u jednom trenutku doživeo je proviđenje: ukazao mu se Sveti Nikola i vratio vid. Istoričari ovo "čudo" objašnjavaju navodnim polu oslepljenjem tj. time da on zapravo nije bio potpuno oslepljen ili da dželati nisu u potpunosti izvršili naredbu kralja Milutina. Kako god prihvatali, Stefan je kasnije po dolasku na kraljevski presto u Pribojskoj Banji podigao crkvu i posvetio je upravo Svetom Nikoli. 

Foto: Vikipedija
 

 

IZMIRENJE SA OCEM I DOLAZAK NA PRESTO

Kralj Milutin se po svemu sudeći pred kraj života pokajao i vratio sina kući. Ustupio mu je župu Budimlju na upravljanje (današnja okolina Berana), gde je ovaj rezidirao do očeve smrti. Ipak, za naslednika je određen Konstantin, Stefanov polu brat. Nakon očeve smrti 1321. godine u Srbiji je nastao veliki metež, i nasilje. Čak je i manastir Banjska, grobno počivalište kralja Milutina bilo oskrnavljeno. U svom tom metežu, Stefan je ipak ostao pribran i uspeo da sruši otpor pobunjenih, pobedi Konstantina 1323. godine i nasledi presto. Pažljivo je pridobijao podršku plemstva i naroda blagovremeno objavivši svoju tajnu, da je probledao. Mnogi su to, smatrajući vraćanje vida Božijom naklonošću, odlučili da pristanu uz njega.

Foto: Vikipedija
 

 

USPEŠAN RATNIK

Stefan Uroš se kao ratnik i vladar pokazao vrlo taktičnim i obazrivim. Svoju vladavinu iskoristio je za konsolidaciju države i ekonomsko jačanje. U momentima povoljnih političkih okolnosti u susedstvu ostvario je određena teritorijalna proširenja u Makedoniji i dodatno učvrstio svoju vlast.

Foto: Vikipedija
 

 

U vreme njegove vladavine glavni takmac Srbiji u težnji da postane najjači faktor na Balkanu bila je Bugarska. Sporadični sukobi i čarke prerasle su u najveću bitku koju je srpska vojska vodila do tada. U Čuvenoj bici kod Velbužda 1330. kralj Stefan je sa svojim mlađim sinom sudario sa Bugarima koji su doživeli strahovit poraz a njihov vladar Mihailo Šišman nastradao. Od tog trenutka Srbija je postala prava sila na Balkanu.

SUKOB SA SINOM I SMRT

Stefan je po dolasku na vlast napustio suprugu Teodoru i oženio se Marijom Paleolog, rođakom vizantijskog cara. Ipak, sina iz prvog braka, Dušana postavio je za mladog kralja i dao mu na upravu Zetu. Nakon bitke na Velbuždu, deo vlastele ostao je nezadovoljan time što im kralj nije obezbedio teritorije poražene Bugarske u posed, i počeli su da stvaraju frakciju protiv njega. Na svoju stranu uspeli su da pridobiju i mladog Dušana. Došlo je do pobune koju je kralj Stefan Uroš uspeo na kratko da uguši, ali nakon što se izmirio sa sinom, došlo je do nove pobune. Ovoga puta Dušan i ostrašćeno plemstvo imali su uspeha. Zarobili su kralja i zatočili ga u tvrđavi Zvečan. 11. novembra, odnosno 24.11.1331. po novom kalendaru i mesec dana nakon Dušanovog krunisanja za kralja, Stefan je likvidiran.

KULT SVETOG STEFANA DEČANSKOG

Kralj Stefan Uroš važio je za velikog vernika. U toku svih životnih iskušenja, kako nam žitije saopštava uvek se okretao Bogu i tražio pomoć od njega. NJegova najznačajnija zadužbina je Manastir Visoki Dečani, koja je ujedno i najveća srednjevekovna srpska bogomolja.

Foto: Vikipedija
 

 

U njoj je i sahranjen. Svega par godina po njegovoj smrti, nastalo je njegovo svetačko žitije i biva poštovan i proglašen za sveca. NJegove svete mošti i dalje se nalaze u istom manastiru i jednom godišnje za praznik Svetog Stefana Dečanskog (na današnji dan) se presvlače. NJegova kruna čuva se u riznici Cetinjskog manastira.

Presvučene mošti Stefana Dečanskog

Episkop raško-prizrenski Teodosije načalstvovao je juče, uoči današnjeg Mratindana, odnosno praznika Svetog Stefana Dečanskog, ktitorske slave, prazničnim bdenijem u manastiru Visokim Dečanima i presvukao je mošti Svetog kralja Stefana Dečanskog.

 

- Sasluživalo je sveštenstvo i sveštenomonaštvo iz više eparhija SPC u molitvenom prisustvu mnogobrojnog monaštva i vernog naroda. U toku bdenija, za vreme pevanja kanona, vladika je izvršio čin presvlačenja moštiju Svetoga kralja Stefana Dečanskog, čije svete mošti sada krase nove odežde koje su izvezle monahinje manastira Župe kod Nikšića - saopštila je SPC.

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".

Komentari

Video