Ivan je imao cerebralnu paralizu, a teško je govorio i otežano hodao.

 To nam je treća smrt u porodici za devet meseci. Preminuo mi je deda, pa tata i sada mi je ubijen brat. Ja sam mesec dana nakon tatine smrti izgubila bebu. Sada sam u sedmom mesecu trudnoće i ne mogu da dođem u Negotin, ali ću da se borim za pravdu na sve načine na koje mogu - priča Ivanova rođena sestra Tanja.

Ona dodaje da ne želi da se ponovi ono što se desilo njenom bratu.

- Toliko ga je udarao u glavu, da je preminuo. Na ruci je imao samo jednu modricu. Rečeno nam je da su kamere kod škole bile isključene. Motiv ubistva je bio to što je J. P. mom bratu dugovao 10.000 dinara. Pretio mu je da će da ga ubije. Kao dokaz imam njihovo dopisivanje. Imali smo tu sreću da je njegov laptop bio uključen iako nije bio na punjaču. Policija je to fotografisala - dodaje.

Kako kaže, sa bratom se čula neposredno pre kobnog trenutka. Taj dan je prešao da živi na selu sa bakom, ali je uveče želeo da ode u Negotin. Nije rekao iz kog razloga.

- Otišao je taksijem. Poslednji kontakt smo imali oko 18.20 sati. Prvo se nije javio na telefon, a potom mi je poslao poruku da proveri zašto sam ga zvala. Odgovorila sam da sam htela da proverim da li je bezbedno stigao. Nakon toga sam izgubila kontakt sa njim. Smrt je konstatovana oko 22.30, kada je policija izašla na uviđaj. Već oko 00.30 je njegovo telo prebaćeno u mrtvačnicu u bolnici u Negotinu. Za njegovu smrt sam saznala tako što mi je prijateljica poslala vest da je u Negotinu ubijen mladić koji ima hendikep, verujući da se radi o njemu - potresena je Tanja, navodeći da su joj u policiji rekli da isprva nisu mogli da identifikuju njenog brata.

Imao fleku na mozgu, krvario iz usta

Ona objašnjava da je policija pozvala njegovu tetku kako bi proverila da li Ivan ima određene tetovaže, što bi pomoglo pri identifikaciji. Kako dodaje, njen brat je toliko brutalno pretučen da je imao fleku na mozgu i da je 24 sata posle smrti i dalje krvario iz usta.

- J. P. je pozvao Hitnu pomoć i pobegao. Pronađen je iste večeri krvave odeće i ruku, ali je neko očistio lice mesta. Kada je tetka otišla sa policijom u stan da uzmu otiske, nađen je telefon i laptop. Jedna soba je bila ispreturana. Ne mogu da garantujem da je neko ušao nešto da traži, možda je sam ostavio sobu u haosu, ali to mi budi sumnju. Ne razumem kako je bio onlajn na Viberu sutradan u devet sati ujutru, nakon smrti. Ne verujem da bi izašao bez telefona jer je prijateljima javio gde ide i rekao da će im se javiti ako nešto pođe po zlu. Pritom je nestao njegov ključ od stana koji i dalje nije pronađen. Ne mogu da tvrdim, ali sumnjam da bi otišao bez telefona, naročito jer je očekivao pomoć. Na stolu je bila i lična karta - objašnjava.

Kako kaže, pomislila je da je njen brat zaspao, te da joj se zato ne javlja. Ona dodaje da sumnja da je bilo više počinilaca jer joj je rečeno da je policija pozvana sa još jednog broja i da je rečeno da je nađeno telo iza škole. Taj broj nije identifikovan.

- Možda se plašio da kaže da mu preti opasnost. Moj brat je bio visok skoro 190 centimetara, bio je krupan dečko. Nisu mogli tek tako da ga obore. Možda bi mu trebalo više vremena da ustane, ali je bio jak. Ne mogu da tvrdim, ali sumnjam da ga je napalo više njih. Samo se molim Bogu da nije sve vreme osetio udarce. Toliko je otekao da smo za sahranu morali da mu kupimo dva broja veću garderobu i cipele - dodaje Ivanova sestra.

Napominje da ne želi da se sličan slučaj ikada ponovi. Porodica i dalje čeka nalaze obdukcije, kako bi se utvrdilo da li je tokom prebijanja bio prisutan još neko osim J. P.

- Javni tužilac je sjajna osoba, koja se stvarno bori za pravdu. Plašim se samo da se neko u međuvremenu ne umeša, da ga ne izvuku iz zatvora. Treba da ga kazne tako da bude primer za sve koji nameravaju da naude bilo koga. On je osoba koja nije mogla da se zaštiti. J. P. se ponašao prema njemu kao životinja, njegovi drugovi su mu pretili u porukama - kaže Tanja.

Sahranu jedva izdržali

- Tetka se onesvestila, baku smo ostavili kod kuće da ne gleda to. Niko od ljudi koji su došli nije mogao da veruje da je došlo do toga. Moj brat je bio malo naivan, čim je mislio da treba sam da se sretne sa njim. Igralište je očišćeno posle zločina, ne zna se da li se J. P. vratio ili je to uradio neko drugi - objašnjava.

Kako dodaje, želi se ljudi ujedine i zajedno bore protiv toga.

- Molim za podršku ljudi, da utičemo na to da se takva dela oštrije kažnjavaju. Sutra, kad sa decom odem u Negotin, želim da znam da su na bezbednom mestu. Umesto da u tako malom gradu budemo složni, da pomažemo jedni drugima, dogodi se ovako nešto. Ja sam dala da izdamo lokale ljudima bez kirije, da im pomognemo da otvore biznis. Želela sam da u gradu pomažemo jedni drugima, nisam očekivala da će neko da mi ubije brata - dodaje.

Kako kaže, zna da ni porodici J. P. sigurno nije lako, "ali on je bar živ".

- Tri puta sam išla u Srbiju samo na sahrane. Brat je trebalo da dođe kod mene na dva-tri meseca, ali mu je teško palo što su deda i tata umrli u kratkom periodu. Oni su mu bili stub, to niko drugi nije mogao da mu pruži, ni baka, ni ja. Termin za porođaj mi je između dedine, tatine i bratove smrti. Možda je to neki znak - kaže Tanja i priseća se koliko je njen brat voleo da fotografiše i koliko je imao talenata koje nije mogao da razvija u maloj sredini.

Kako kaže, želi da se izbori za pravdu, jer "ako je jedan kažnjen, drugima će biti za nauk".

- Negotin ima tri škole. Šta ako ga puste i on sa svojom grupom nastavi da hara po gradu? Moja porodica je imućna, ko zna šta su hteli od njega. Možda se i plašio, pa nije hteo da kaže - dodaje.

Podsetimo, navodno je član porodice osumnjičenog tinedžera zaposlen u školi u čijem se dvorištu dogodilo ubistvo.

Po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Negotinu, mladiću osumnjičenom za Ivanovo ubistvo određeno je zadržavanje do 48 sati, posle je trebalo da, uz krivičnu prijavu, biti priveden tužiocu.

(Telegraf.rs)

Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".

Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".