Patrijarh Pavle za narod je još za života bio živi svetac, čovek ljubav, skroman predstavnik crkve koji nema auto, telefon i vozi se tramvajem, obuću sam pravi…
Preminuo je na današnji dan pre 12 godina, ali nakon upokojenja ostao je večno prisutan. Na njegov grob u manastir Rakovica vernici dolaze da se pomole za izlečenje jer veruju da ima isceliteljske moći, a sveštenik Grigorije Marković kaže da je patrijarh 12 godina posle smrti inspirativan za svakog pojedinca.
Verski analitičar Željko Injac povodom iscelenja i svedočanstva o čudima sa groba patrijarha Pavla konstatuje da je vera zanimljiv fenomen.
Foto: Z.Jovanović
– Ne možemo da sporimo da se zbog vere dešavaju čuda. Narod veruje da je imao sveti život, da je bio svetac pa su se u skladu sa tom verom i ponašali. Narod je crkva, a svedočanstvo crkve je ono što kanonizuje svetitelje u pravoslavlju. Narod je bio vezan za patrijarha zbog sudbonosnih i istorijskih dešavanja u tom momentu, a bili su ratovi, krize, izbeglištva… On je sam prethodno bio na tim prostorima i nekako je narod u patrijarhu Pavlu, koji je simbol crkve, video oslonac – rekao je Injac i dodao da patrijarh nikada nije pričao sa mržnjom o nekim narodima jer je umeo da se postavi iznad verskih i nacionalnih podela.
Pročitajte još
Marković dodaje da je našim prostorima bio potreban mirotvorac kakav je bio patrijarh Pavle:
– Crkva kad posvedoči sa svojim životom i dalje svedoči ljubav Božiju koju je Pavle poslao u svet.
Grob patrijarha Pavla u manastiru Rakovica pohode mnogi vernici, ne samo pravoslavni. Žele da se poklone čoveku kojeg su još za života smatrali svetiteljem. A među njima su i oni koji svedoče o čudotvornim isceljenjima…
Beograđanka Jovanka Radaković (84) priča nam kako je pre tri godine petogodišnji dečak koji od rođenja nije govorio prvi put progovorio na patrijarhovom grobu.
– Majka je tada sina prvi put dovela ovde. Oboje su stajali pored groba dok se majka molila. Posle nekog vremena mu je rekla: “Sine, ajde polako da krenemo.” U tom trenutku on izgovara svoje prve reči: “Mama, sačekaj još malo” – priča u dahu Jovanka, koju su sreli u manastiru novinari Kurira, i dodaje:
– Sedam godina redovno obilazim grob patrijarha Pavla svake nedelje, a poseban dolazak je na godišnjicu smrti patrijarha. Imam poseban osećaj dok stojim pored groba. Osećam toplinu, lepotu, ljubav božju, lakoću. Verujem da grob ima isceliteljsku moć.
Slavica Stojanović (61) kaže da je neizmerno poštovala patrijarha Pavla:
– Uvek se naježim kad stojim pored groba, a u isto vreme osetim tugu. Mogu da zaplačem, ali i da se raznežim, osetim neko blaženstvo. Ovde ljudi dolaze jer ne samo što poštuju patrijarha već i veruju da je on bio naš svetac koji je hodao zemljom i da mesto na kojem je on sahranjen leči bolesne.
Snežana Rodić (42) tvrdi da je na samom ulazu u manastir i tik uz grobno mesto patrijarha drugačiji osećaj.
– Verujem da su čuda moguća i čula sam da se dešavaju na grobu. Svake godine dolazim na ovaj dan i dovedem i majku iz Sarajeva. Nikad neću zaboraviti sahranu patrijarha, na kojoj su bile stotine hiljada ljudi – kaže Rodićeva.
I LJiljana Bošković (55) kaže da je patrijarh bio živi svetac:
– Svi pored groba osete neko olakšanje. Zato sam ovde krstila sina i verujem da molitve pored groba štite moju porodicu od svakog zla.
(Penzionisani.rs)
