Srbija je država bogata mladim talentima, ali nemaju svi mogućnost da izlažu svoja dela, promovišu knjige, odigraju predstavu... Zbog čega je takva situacija, svoje mišljenje za Nportal.rs dali su talentovani i perspektivni grafički dizajneri Aleksa Pašić, Sofija Vujić i Kristina Anđelić. Pričali su o svojoj inspiraciji, položaju mladih umetnika u Srbiji i izlaganju radova u inostranstvu, kao i tome šta bi promenili i gde sebe vide za nekoliko godina.
Šta za vas predstavlja saradnja sa izdavačkom kućom "Slavitude"? Koliko vam znači da se vaše delo pojavi na nekom umetničkom festivalu?
- Za mene saradnja sa izdavačkom kućom "Slavitude" predstavlja spoj dve sfere umetnosti, likovne i književne. Moja ljubav prema literaturi potiče još od malih nogu, zahvaljujući mojim roditeljima koji su mi predstavili čitanje kao novi izvor ideja, inspiracija i znanja a ne dosadnog zadatka koji smo dobili u školi. U skladu sa time i mojom trenutnom profesijom kao vizuelnog stvaraoca, ova saradnja je nešto što mi nudi prilku da se izrazim na malo drugačiji način od uobičajenog. Foto: Privatna arhiva
S obzirom da imam neko stečeno iskustvo u izlaganju po Srbiji i inostranstvu: Holandiji, Nemačkoj, Turskoj, Majskoj izložbi grafika, MINIJATURA 6 u galeriji ULUPUDS-a itd, mogu vam reći da je izlaganje radova je jedno od najprestižnijih stvari koje jedan umetnik može da doživi. To je neka vrsta potvrde i afirmacije uloženog truda koji se isplatio. Sam koncept izlaganja mi je veoma fascinantan, gde grupa ljudi koji pronalaze vrednost u nečijim radovima, međusobno diskutuju i stvaraju mišljenje o njima. Iz tog razloga, često me privlači da na izložbama razgovaram s posmatračima, slušam njihovu perspektivu i razumevanje dela, pridržavajući se ideje da premostim nevidljivu barijeru između umetnika i publike, te gradim most u nadi da ću ostvariti povezanost s njima - odgovorio je Aleksa Pašić dok je Sofija Vujić iznela svoje mišljenje o saradnji sa izdavačkom kućom "Slavitude" koju vodi mladi prevodilac Živko Vlahović:
- Saradnja sa izdavačkom kućom "Slavitude" za mene predstavlja jedno novo iskustvo i priliku da doprinesem svojim idejama i crtačkim veštimana.
Izlaganje radova nije primarni motiv i cilj njihovog nastanka ali je veoma bitno. Ono igra važnu ulogu jer moje delo ima jedan značaj za mene, a potpuno drugačiji za posmatrača. Zbog toga bih želela da oni dođu u kontakt sa što širom publikom kako bih videla što više reakcija na ono što stvaram, kako u Srbiji tako i u inostranstvu.
- Saradnja sa izdvačom kućom Slavitude za mene predstavlja sjajnu priliku za prodor u umetnički svet vam Srbije. Oduševljena sam idejom izdavačke kuće, približavanje naše umetnosti široj
Pročitajte još
Kojim znakovima se služite u vašim radovima i gde pronalaziti inspiraciju? Koji savremeni umetnik, a koji tradicionalni je bio pokretač za stvaralaštvo?
- Inspiracija je nešto što se traži. NJu možemo pronaći u svakodnevici, ličnim ili tuđim iskustvima, knjigama, filmovima, igricama, muzici… Ona je svuda oko nas ali će materijal koji nas inspiriše dosta zavisiti od našeg senzibiliteta. Zapažanjem stvari oko sebe, hvatanje beležaka, gledanje tuđih radova, fotografisanje bilo čega što mi se u trenutku učini zanimljivmo ili mi privuče pažnju, su sve potencijalna vrata za inspiraciju. To meni pomaže a verujem da će i ostalima. Foto: Privatna arhiva
Neki od savremenih umetnika koji mene inspirišu su: Anthony Jones, Karl Kopinski, Anadol Refik, Raphael Vicenzi. Što se tiče tradicionalnih, dosta me inspirišu drvorezi starih japanski majstora, tkzv. ukiyo-e.- opisao je Aleksa svoju inspiraciju koja je vrlo živa.
Za razliku od njega, za Sofiju inspiracija je emocija i tradicija koja je nezamenjiva, ali je danas pala u senku.
- Inspiraciju nalazim u svakodnevnom životu, momentima, ljudima i emocijama. Najviše volim da predstavljam ljudske figure i portrete. Ne postoji konkretan savremeni niti tradicionalni umetnik koga bih izdvojila kao pokretača stvaralaštva, mada lično preferiram tradicionalniju umetnost i osvrtanje na doba renesanse, realizma i impresionizm.
Foto: Privatna arhiva
Kristina je oduševnjena nadrealizmom, a to s može i primetiti u njenom stvaralaštvu koje nas uvlači u svet mašte i snova i ispunjava nas jednom specifičnom energijom.
- Mogu reći da me nadrealizam fascinira i da cenim kako stariji tako i savremeni pristup ovom umetničkom pravcu. Izazovno mi je da se jasno opredelim za jednog priznatog umetnika, verujem da iz svakog dela možemo izvući pouku i inspiraciju. U nekim slučajevima, čak i dela koja se ne podudaraju sa mojom ličnom estetikom mogu mi pružiti nadahnuće.
Foto: Privatna arhiva
Kako savremenost utiče na stvaranje i mogu li umetnici današnjice predvideti budućnost? Na koji način biste podstakli galerije da više pozivaju mlade autore da izlažu, a kako biste podstakli studente da izlažu?
-Pojavljivanje društvenih mreža je omogućilo mnogima umetnicima da ostvare svoj san, tj. da žive od svog stvaralaštva, jer se svako može kreativno izraziti na način koji njemu odgovara, što je glavni uticaj savremenosti na stvaranje danas.
Postoje podjednake šanse da umetnik pogreši ili da bude u pravu oko budućih socijalno-političkih događaja kao i bilo koja druga osoba koja se bavi tim pitanjem. Mislim da svaka osoba koja kreira ima potrebu da to izloži i prezentuje publici, barem je tako u mom okruženju. Ne vidim manjak inicijative umetnika za izlaganjem ali vidim manjak angažovanja galerija i umetničkih udruženja oko ogranizovanja većeg broja događaja i konkursa, niti pokušaja da se mladi umetnici ohrabre da učestvuju.- iskren je mladi umetnik kada su u pitanju umetničko predstavljanje i sadašnjica:
Sofija je istakla da je mladim stvaraocima potrebno dodatno ohrabrenje da bi izlagali u umetničkom prostoru:
Foto: Privatna arhiva
-Ne mogu dati sveobuhvatan odgovor na to kako savremenost utiče na stvaranje jer smo danas prepljavljeni svim i svačim, a ljudi su kreativni i stvaraju. Obuzme me utisak da se sve više odstupa od tradicionalnih pristupa i da to stvaralaštvo u najmanju ruku stagnira dok se moderni pristupi u vidu digitalnog stvaralaštva razvijaju iz dana u dan i kreiranjem virtuelnih svetova prevazilaza sva očekivanja ovog realnog. Foto: Privatna arhiva
Studenti su željni toga da prikažu svoje radove samo im je možda nekada potrebno dodatno ohrabrenje da budu izloženi kritici šire publike. Dok bi galerije, kada bi češće objavljivale konkurse namenjene studentima, bile posećenije od strane omladine i poznatije u krugovima mladih umetnika koji tek stupaju na scenu, čime bi možda obezbedile i neke buduće saradnje sa potencijalno veoma uspešnim stvaraocima.
NJena koleginica Kristina smatra da bi saradnja galerija i obrazovnih institucija bila veoma korisna za karijeru mladih umetnika:
-Smatram da okolina, društvo i vreme u kome živimo uvek utice na stvaralaštvo, zapravo ga i potstiče, kako svojim pozitivnim tako I negativnim osobinama.Često se mladi autori suočavaju sa strahom od konkurencije i izlaganja svojih radova, s obzirom na to da scena često više naginje ka već etabliranim starijim generacijama. Mladim autorima je danas lakše i udobnije da steknu popularnost putem izlaganja svojih radova na društvenim mrežama i internet platformama koje su prvenstveno besplatne ili dostupne po pristupačnoj ceni. Da bi se podržao rast i razvoj mladih talenata, moglo bi biti korisno organizovati više specijalizovanih izložbi namenjenih upravo mladim autorima i pronalaženju novih talenata. Takođe, saradnja galerija sa obrazovnim institucijama poput umetničkih škola i fakulteta može biti od velike važnosti. Ovaj vid podrške bi dao mladim autorima priliku da steknu dragoceno iskustvo i vidljivost u umetničkoj zajednici, pružajući im veće mogućnosti za profesionalni razvoj.
Foto: Privatna arhiva
Status mladog umetnika u Srbiji, potrebe za inovacijom. Kako približiti ideju publici
-Nažalost, mladi umetnici u Srbiji nisu dovoljno podržani, podstaknuti niti cenjeni kao u drugim, kulturološko razvijenim državama. Ta situacija se neće skoro promeniti, žbog čega je neophodno da mladi usmere pogled ka inostranstvu i tehnologiji kako bi obezbedili svoju budućnost.
Umetnik mora žudeti za inovacijom i novitetima. Gurajući i izazivajući sebe dolazimo do kreativnih rešenja na problem koji će ljudi više ceniti jer dolaze sa mesta autentičnosti. Takav način razmišljanja je dragocen i on se primeti u samim radovima.
Ja se trudim da ličnim radom podstaknem ljude da razmišljaju svojom glavom. - odgovara Aleksa na ovo pitanje.
- Iz perspektive studenta završne godine osnovnih akademckih studija, mislim da nisam dovoljno upućena u to šta zaista znači biti mladi umetnik u Srbiji i baviti se isključivo time i da li je to uopšte realna mogućnost. Većina umetnika koje poznajem imaju prihode sa strane (vezane za profesiju ili ne) koji im omogućavaju da stvaraju i to učine svojom primarnom delatnošću. Što se tiče potrebe za inovacijom, to mislim da je svakako konstantno prisutno, što je i prirodno. Uvek težimo da stvorimo nešto novo i drugačije, nadamo se boljem. Koju god ideju da umetnik želi da prenese i prikaže svojim delima, smatram da pre svega ta ideja njemu treba biti dovoljno bliska i da iskreno veruje u to što radi kako bi publika to osetila, prepoznala i razumela.- objašnjava Sofija stavljajući u fokus problem finansija mladih autora.
- Umetnici u Srbiji imaju različite položaje i iskustva, ali možemo reći da se suočavaju s brojnim izazovima. Mnogi autori se suočavaju s teškoćama u pronalaženju prilika za izlaganje i promociju svog rada. Postoje organizacije i udruženja koja se trude da podrže umetnike u Srbiji, ali još uvek postoji prostor za poboljšanje. Uprkos izazovima, smatram da umetnici u Srbiji često pokazuju veliku kreativnost, strast i angažovanost u svom radu. NJihova dela doprinose kulturnoj sceni zemlje i imaju potencijal da inspirišu i pokrenu promene- složila se većinom Kristina koja ne gubi nadu za napredak.
Koju tematiku obuhvata vaš rad i zašto ste nju izabrali? Koje tehnike koristite tokom stvaranja? Da li mislite da ćete tako rešiti neki društveni problem vašim delima?
- Istočnjački motivi su veoma prisutni u mojim radovima, jer sam oduvek bio fasciniran dalekim istokom, njihovom kulturom, folklornim pričama i običajima koje su ostavile trajan pečat na mene. Pored toga, horor elementi su česta pojava. Oduvek su me privlačile mistične, tajnovite i strašne stvari. Neka vrsta morbidnog kurioziteta koji se kod mene zadržao do danas. Verujem da ga većina ljudi ima samo se plaše da ga ispolje ih straha da ne budu etiketirani kao čudaci. Volim i da koketiram sa tabu temama i politički nekorektnim prikazima i vidim reakciju ljudi na to, kakvu ću emociju izazvati kod posmatrača. Sve se to spaja u jedan grafičko interesantan prikaz prožet apstrakcijom koja je od skoro našla mesto u mom kreativnom arsenalu.
Voleo bih da mislim da moja dela doprinose rešavanju nekog društvenog problema ali uviđam da i dalje nisam došao do tog nivoa. Mislim da za tako nešto nije dovoljan samo vizuelni prikaz. Ono može da bude pokretač ili vozilo ali je kolektivno učešće jednako bitan faktor koji će doprineti nekoj promeni. Želeo bih da opremim ljude veštinama kako da sami kritički razmišljaju i da preko svojih interesovanja dođu do kreativnih rešenja na sopstvene probleme, koji će im omogućiti da žive život kakav žele.-opisao je Aleksa kako bi voleo da njegova dela doživi javnost, a Sofija i Kristina su se složile da njihova dela mogu biti sredstva za podizanje svesti.
Foto: Privatna arhiva
-Ne mislim da će se stvaralaštvom rešiti neki društveni problem, niti da je to uloga stvaranja. Lepo je videti da može imati uticaja na ljude, da makar na momente prikaže i ukaže na nešto iz drugačije perspektive, možda da podstakne ili inspiriše. Drago mi je ako mogu da učinim da se više pažnje uputi na pojedinca, ipak skup pojedinaca čini društvo. Radeći portrete trudim se da prenesem autentičnost portretisanih individua, uživam u reakcijama ljudi na njih, na to kako ih ja vidim. Interesantno je koliko pažnje i vremena su ljudi spremni da ulože u posmatranje portreta stranaca u galeriji, a koliko malo pažnje bi bilo posvećeno istim tim ljudima da su ih sreli na primer na poslu, na ulici, u autobusu...- kaže Sofija
- Verujem da umetnost može biti snažno sredstvo za podizanje svesti, stoga je moj rad upravo fokusiran na probleme savremenog društva, odnosa između ljudi I tehnologije, nedostatku privatnosti i otuđenosti ljudi. Smatram da je svestranost ključna za uspeh, tako da pored slikarstva od koga je zapoceo moj rad, preko grafickog dizajna, istrazujem i polje 3D modelovanja, animacije i ilustracije.- dodaje Kristina.
Foto: Privatna arhiva
Šta za vas predstavlja umetnost i da li za sebe možete reći da ste umetnik? Gde vidite sebe za narednih deset godina?
- Umetnost za mene predstvalja način života, neko ko se izdvaja iz mase, ima unikatan način razmišljanja i konstantno traži kreativna rešenja na probleme. Ne volim sebe da zovem umetnikom iako je to etiketa koja je danas standardizovana za nekog ko se bavi bilo kakvim vizuelno-kreativnim radom. Ta reč je kod nas nažalost izgubila svoju težinu preteranom upotrebom od strane ljudi koji nemaju nikakve veze sa kreativnim stvaralaštvom a sebe nazivaju “umetnicima”. Oni koji su dobili medijsku pažnju gostujući u emisijama o drami, tračarenju i rijaliti programima a ne zahvaljujući kreativnim radom. Sebe više gledam kao kreatora i stvaraoca i ne želim ni na koji način da se stavljam u isti koš sa tim najgorim slojem društva.
Sebe za deset godina vidim negde daleko, u nekom lepom i mirnom kutku sveta sa finansijkom, vremenskom i lokacionom slobodom, baveći se onim što volim, pružajući vrednost i pomažući drugima da pobegnu od modernog robstva lomeći stigmu "izgladneli umetnik". - otkrio je svoje shvatanje umetnosti Aleksa.
-Na pitanje šta je umetnost i šta za mene predstavlja mogu dati hiljadu odgovora, svaki će biti tačan i nikada kompletan. To je način izražavanja i ispoljavanja emocija, istraživanje sebe i drugih, preispitivanje i pričanje svoje istine, put slobode i hrabrosti, to je kreiranje i osećaj ispunjenja, sve to i mnogo više od toga.
Kroz studije se polako navikavamo na to da se prepoznajemo kao umetnici, društvo nas već svrstava u tu ulogu. Čini mi se da nije baš definisano šta se sve u ovo doba podrazumeva pod tim nazivom. Oduvek mi je delovalo da je umetnik titula koja je viša od profesije slikara, vajara, bilo kakvog stvaraoca, da je to nešto što bi trebalo da se zasluži a ne podrazumeva, da je to nešto što bi društvo trebalo da prepozna i odredi. Danas je sve to nekako fluidno i neodređeno, zato se ne obazirem na to, moje je da istražujem i stvaram, nazive prepuštam drugima.
Najopštije, za deset godina vidim sebe kako konstantno sazrevam i napredujem, razvijam svoje stvaralaštvo, posvećujem pažnju voljenim ljudima, uspevam da organizujem vreme da postižem sve što isplaniram, širim pozitivan uticaj na okolinu i idalje stičem nova iskustva.- odgovorila je Sofija.
-Po mom shvatanju, umetnost je sinonim za kreativnost i ideju. Verujem da svaki čovek nosi u sebi potencijal za umetničko izražavanje. Bilo da se radi o slikanju, pisanju, pevanju, ili jednostavno oblikovanju svog života, svako od nas ima sposobnost da bude umetnik na svoj način. Smatram da je svaki čovek na određen način i umetnik i umetničko delo.- kaže Kristina.
Da li spajate neku drugu oblast (muzika, film, poezja, psihologija, filozofija) sa vašom umetničkom oblasti i koliko je važna ta interakcija?
-Naravno. Pored radova drugih umetnika, muzika, moda, igrice, filozofija i spiritualnost su meni jedni od glavnih izvora inspiracije. Mislim da iz svake kreativne oblasti, religije ili filozofije možemo izvući nešto sa čime se možemo poistovetiti. Time kreiramo jedno unikatno-individualno viđenje na svet koje će se preslikati i na nečije stvaralaštvo, ukljućujući i moje. Zbog toga je otvorenost za nove ideje, pa čak i preispitivanje postojećih, ekstremno bitno, ne samo za umetnost nego i za razvijanje ličnosti.- priča Aleksa.
-Sve od navedenih oblasti neizostavno imaju uticaja. Veoma se interesujem za psihologiju i filozofiju, filmofil sam i uživam u kvalitetnoj muzici i poeziji. Istraživanjem tih oblasti se stiču iskustva koja proširuju vidike, provociraju razmišljanje, inspirišu i time svakako doprinose idejama koje potom bivaju pretočene u dela.- kaže Sofija
-Pored likovne I primenjene umetnosti, takođe se bavim i muzikom, sviram klavir. Kroz svoje radove volim da provlačim psihicka stanja ljudi, jer verujem da umetnost ima moć da prenese dublje poruke i podstakne promišljanje o životu i ljudskoj egzistenciji. Smatram da je ta interakcija izuzetno važna jer omogućava da istražujem različite aspekte ljudskog iskustva kroz više umetničkih disciplina.- završava Kristina.
BONUS VIDEO:
