U obilju svakodnevnih dnevnih obaveza, problemi se gomiluju, a gubi se potreba za komunikacijom. Otuda se ljudi zatvaraju u sebi i psiha slabi usled potiskivanja emocija i straha od priznanja da se loše osećaju.
Postajemo žrtve sopstvenih osećanja ili postajemo drugima žrtva. Oba navedena slučaja se mogu završiti kobno, ako se ne potraži pomoć, objašnjava psihoterapeutkinja Marija Lazarević u intervjuu za "Nportal".
Foto: Privatna arhiva
Koliko je česta potreba za psihoterapijom poslednjih godina? Ko češće traži pomoć psihoterapeuta, muškarci ili žene? Zbog čega? Da li se više javljaju ljudi iz sela ili grada za pomoć lekara?
- Potreba za psihoterapijom je u porastu. LJudi se oslobađaju stida zbog sopstvenih emocija. Osvešćavaju svoje teskobe koje žele da reše i obraćaju se za pomoć. Učestalost javljanja psihoterapeutu nije značajno vezana za pol. Podjednako dolaze i muškarci i žene iz veoma sličnih razloga, a tih razloga ima dosta: rešavanje emocionalnog, ljubavnog, bračnog odnosa, zatim poslovne i socijalne neadaptiranosti u željenoj meri, brige za bližnjima, tuge zbog nekog gubitka, straha od različitih uzroka, potrebe za razvezivanjem iz patoloških odnosa sa drugim ljudima, studenti zbog poboljšanja kvaliteta učenja i uspeha na studijama i mnogih drugih. Danas su ljudi sa sela podjednako emocionalno i socijalno inteligentni i ne razlikuju se mnogo po stilovima života od ljudi iz grada, tako da tu nema neke značajne razlike.
Kroz naučne radove doprinela medicini
"Svojim radom sam prvenstveno doprinela pacijentima, kojima se potpuno i iskreno posvećujem trudeći se da im pomognem koliko je u mojoj moći. Medicini sam doprinela kroz naučne radove kojih je preko pedeset, u kojima sam prikazala spoznaje do kojih sam stigla svojim ličnim iskustvom i radom."
Pročitajte još
Koliko je česta pojava depresije? Kako na vreme možemo reagovati i sprečiti je? Koliko se često javljaju ovi problemi kod tinejdžera, a koliko kod ljudi zrele dobi?
- Depresija je česta, naročito nakon proteklog perioda pandemije, u kojoj smo imali različite mere izolacije u svim kategorijama stanovništva. To vreme nije tako daleko iza nas. Ovo je doprinelo "iskakanju" iz socijalnih okvira, ljudi su se desocijalizovali u tom periodu i sada prolazimo kroz ponovnu readaptaciju na svim nivoima društva uključujići i tinejdžere koji su nastavu pohađali onlajn više od godinu dana. To je doprinelo da se socijalno i emocionalno distanciraju od svojih vršnjaka, a druženje u tom periodu svedu na elektronsko i imaginarno. Zanimljivo je da istraživanja koja se bave autodestruktivnim ponašanjima kod nas kažu da smo pre pandemije imali više suicidalnog ponašanja kod žena, a tokom pandemije kod muškaraca, da su to bili uglavnom slučajevi samotrovanja, dok su se za pomoć najviše obraćale starije osobe. Inače u poslednjih pet godina u Srbiji imamo porast stope trovanja lekovima i medicinskim sredstvima, a pad stope trovanja nemedicinskim sredstvima.
Psihoterapiju razvila kroz treninge
"Potreba za bavljenjem psihoterapijom je došla nakon uvida u sopstvenu sposobnost da lečim i pomognem bolesnicima razgovorom i rečima, a što sam dalje razvila treninzima u okviru petogodišnje edukacije iz oblasti psihoterapije."
Da li patrijahat koji je i dalje primaran utiče na poremećaje, poređenja i odbacivanje (rasno, versko i klasno)?
- Patrijarhat kao dominacija muškog pola u vaspitanju dece može da dovede do osećaja bezvrednosti ili manje vrednosti kod ženskog deteta. Ona se može osećati manje voljenom i nazadovoljnom, i ponekada nadkompenzacijom izvlači maksimum iz svoga bića kako bi dokazala da vredi podjednako kao muškarac. Nasuprot tome, muška deca se mogu smatrati vrednim samim postojanjem, pa svoje kapacitete neretko zanemariti ne boreći se da ponašanjem ostvare kvalitete koje poseduju. Tako smo dobili muškarce koji se oslanjaju na svoje žene "s punim pravom", jer su rođenjem to zaslužili. Ako su dečaku upućivane poruke autoriteta o bezuslovnoj ljubavi i vrednosti, on može smatrati svako sopstveno ponašanje adekvatnim i poželjnim, a druge osobe bezvrednim, čak i kada su mnogo bolje od njega u nekoj aktivnosti. Oni izrastaju u neadaptirane ljude, koji ne dolaze na psihoterapiju, jer smatraju da su uvek u pravu, šta god da urade. Mislim da patrijarhat ne utiče na rasno, versko i klasno odbacivanje kao na ovo odbacivanje i klasiranje po polu.
Zbog čega danas u društvu odbacujemo ljude koji se razlikuju po nečemu? Kako da prihvatimo individuu koja boluje? Da li su pacijenti svesni svojih bolesti i pokazuju li želju za saradnjom? Šta je bolja terapija, radionice i razgovor ili lekovi?
- Težnja za jednobrazjem je protokol ponašanja komunističkog vaspitanja koje je dugo kod nas bilo zastupljeno i inkorporiralo se u našu kolektivnu svest. Potenciranje prihvatanja od strane svih drugih osoba i po svaku cenu je stvar ličnog konflikta, pre nego društva. Da bi osoba bila prihvaćena u društvu sa svojim karakteristikama treba prvo sama sebe da prihvati. Nakon toga će je lakše prihvatiti i drugi ljudi. Psihijatrijski bolesnici su često odbačeni iz razloga sopstvene socijalne nefunkcionalnosti, ali ukoliko su adekvatno lečeni oni se takođe mogu vrlo lako uklopiti u sredinu u kojoj žive i rade. Teški duševni bolesnici često nemaju uvid u svoje stanje, dok ljudi sa životnim problemima koji su psihički zdravi, na psihoterapiju dolaze i zbog socijalne adaptacije sa izraženom željom za saradnju. Najbolja terapija je za svakog pacijenta posebna. Sve zavisi od njegovog duševnog i emocionalnog stanja na koju će terapiju adekvatno da reaguje. To može da proceni najbolje iskusan lekar i psihoterapeut.
Foto: Privatna arhiva
Kako psihičke bolesti utiču na fizičko zdravlje i ishranu?
- Postoji jedna čitava oblast medicine koja se zove psihosomatska medicina, ali i konsultativna psihijatrija koja se bavi nastankom psihičkih bolesti kod somatskih pacijenata. Postoji čitav spektar oboljenja čiji simptomi nastaju zbog neke teške životne situacije. Naš narod kaže da sve potiče iz glave. Čitav organizam zna šta treba da radi zahvaljujući "naredbi" našega uma, tako da ukoliko smo ambivalnentni i neusaglašeni, to oseća celo telo.
Da li u bliskoj budućnosnosti planirate da objavite naučni rad na ovu temu?
- Moj prvi rad u naučnom časopisu nosi naslov Psihosomatske reakcije i hipertenzija u uslovima stresa. To je veoma zanimljiva tema za istraživanje i zahteva odlično poznavanje kako biohemijskih reakcija iz oblasti neurologije i psihijatrije, tako i dobro poznavanje anatomije, psihe i duše čoveka. Za dobar naučni rad potrebno je veliko iskustvo i znanje, tako da vremenom očekujem i sama da ću objaviti neke ozbiljnije rezultate na ovu temu.
Samoprihvatanje i samouvažavanje - preporuka psihoterapeutkinje Marije Lazarević
"Preporuka za svakoga je da prihvati sebe prvo onakvog kakav jeste, da bi mogao da menja ono što mu se ne sviđa u sopstvenom ponašanju. Nije potrebno da nas svi po svaku cenu vole i uvažavaju, ako sami sebe volimo i uvažavamo. Ne treba mrzeti druge ljude i zavideti im na njihovim uspesima, nego pronaći kod sebe ono što je naš poseban kvalitet i raditi na njemu, ne vršeći agresiju ni prema sebi ni prema drugima kako bi se dokazala sopstvena vrednost. Jer, svi smo mi Bogom dati baš onakvi kavi jesmo dovoljno vredni i sposobni za neku vrstu postignuća na svoj sopstveni način."
* Marija je član Naučnog odbora sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva koje se bavi naukom u medicini. Naučni odbor sarađuje i sa drugim naučnicima što je veoma važno u sticanju novih saznanja i zaključaka. Takođe je i član Naučnog odseka Mense Srbije gde je upoznala i profesionalce iz drugih naučnih oblasti.
BONUS VIDEO:
