Novinari su ga, u jednom trenutku pitali i kako bi ocenio nedavno završenu, 1992. godinu.
Jova je smesta odgovorio da je bila "jedna od lošijih", ali je potom i objasnio zašto nikada ne bi napustio zemlju iako je imao ponude da ode u inostranstvo.
- Pa bila je jedna od lošijih. Ne u poslovnom smislu, jer ja sam prilično emotivan čovek, pa me pogađaju neke druge stvari. Ali, u svemu tome nikada mi nije palo na pamet da napustim zemlju, da odem. Prvo zbog toga što sam ja sa ansamblom "7 mladih" bio jedno petnaest godina u inostranstvu, mislim tu pre svega na zapad, i znam dobro kako oni žive. Međutim, nije to moj deo života, nije moj životni san da imam dosta para. Slično sami decu vaspitavao.
Foto: reprint TV Novosti
- Imam ja brata i sestru koji žive u Kanadi već šesnaest godina. Oni ne da su me zvali, nego su insistirali da dođem sa familijom. Nisam ja to mogao nikako. Govorio sam sinu "vidiš kakva je ova situacija, idi bar ti tamo", ali on nije hteo ni da čuje. Ne pada mu na pamet. Žena je u panici, kao i svaka majka čiji sin svakog trenutka treba da ode u vojsku i to u ovoj situaciji. A da se razumemo, situacija je i u svetu grozna. Čujem od drugara da smo tamo obeleženi kao Jevreji. I bez bukvalnog obeležja - zvezde, na nas upiru prstom! Kažu "ovaj je Srbin", a Srbi su potpuno satanizovani u svetu. E, kad je već tako, onda je bolje da budeš kod kuće, pa kom obojci, kom opanci.
A materijalna situacija?
Pročitajte još
- Ja sam svojevremeno otvorio ženi frizerski salon, posao je u međuvremenu prepolovljen, ali se ipak nekako isplivava, uz ovo što ja radim. Ja nisam navikao na izobilje. Rođen sam na Zvezdari, odrastao sam u devetnaest kvadrata. Na tom prostoru živelo nas je šestoro. I nije nam bilo tesno. Uvek nam je bilo toplo, što se sada u ovim ogromnim stanovima ne bi moglo reći. Prvo neko materijalno blagostanje osetio sam tek posle deset godina rada ansambla. A tih deset godina bilo je iščekivanje uplata od žiro računa do žiro računa.
* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj tekst objavljen je u januaru 1993. godine u "TV Novostima" *
