Aleksandra Mladenović radi punom parom, zbog čega je često umorna i nema vremena za sebe, ali ne žali! Naprotiv, ponosna je na sebe što je sa 24 godine obezbedila sebi krov nad glavom.

- Prvi stan sam kupila 2018, a potom i automobil. Posle dve godine sam pazarila još jednu nekretninu u Beogradu na vodi, a sada planiram da kupim treći stan na Vračaru. Kad to završim, smiriću se, majke mi - kroz osmeh kaže pevačica na početku razgovora i dodaje da joj je veoma važno da novac pametno ulaže.

- Ne bacam pare na izlaske i na neke druge gluposti! Volim da radim i da gradim. Kada jednog dana budem imala porodicu biće mi lakše, jer ću manje morati da nastupam, a više da budem uz decu. Ponosna sam na to što sam obezbedila i moje roditelje, majku Vesnu i oca Gorana. Renovirala sam im kuću i u potpunosti je sredila.

Srećno detinjstvo

Aleksandra je u toj kući, u selu Samarinovcu kod Žitorađe, i odrasla. Za taj period života je vezuju samo lepe uspomene.

- Imala sam mnogo srećnije detinjstvo nego današnja deca, koja su uglavnom na telefonima i ne igraju se napolju. Za razliku od njih, ja nisam ni ulazila u kuću. Dan nije mogao da mi prođe bez igre, šetnje ili sporta. Pored lastiša i žmurki, igrala sam fudbal, a bila sam odlična i u pravljenju torte od peska. Sećam se da smo moji vršnjaci i ja voleli da krademo trešnje od komšija. Kada nas provale, obavezno nas jure, a mi sa osmehom na licu bežimo. Iako sam bila spretna u penjanju po drveću, nekoliko puta sam pala. Nema deteta koje to bar jednom nije doživelo.

Osim za drugare iz kraja, Aleksandra je bila vezana i za brata Aleksandra, sa kojim je do pre nekoliko godina živela u porodičnom domu.

Fota: ATA images

 

 

- Nas dvoje smo uvek imali odličan odnos. Ponekad bi me čačkao, a ja bih ludela, plakala, histerisala... Tada bi roditelji kažnjavali mene, a ne njega, što mi je bilo strašno. Ali sada shvatam da su pravedno postupali, jer sam bila pravi mali antihrist. Jednom sam glumila učiteljicu, pa sam uzela flomastere i išarala vrata od spavaće sobe. Pošto nisam znala kako da ih obrišem, uzela sam čep od pivske flaše i oljuštila cela vrata. Mama i tata su doživeli nervni slom! Zabranili su mi da izlazim iz kuće nekoliko dana, a to mi je bilo gore nego da sam dobila batine.

Bez obzira na to što su je često kažnjavali, Aleksandra je zahvalna roditeljima što je nisu vaspitavali batinama:

- Ne znam kako su u naletu besa uspevali da se suzdrže da me ne udare, ali sam srećna što nisu. A stalno sam pravila haos i lom. Mama mi je govorila da ju je ponekad bilo sramota da me vodi u goste, jer sam bila nemirna. Zanimalo me je da gledam šta ljudi, kod kojih smo došli, drže po fiokama! Užas! Bila sam znatiželjna, ali ne i nekulturna. Samo sam bila pravi mali zvrk.

Mladenovićeva kaže da je vrcavost i hiperaktivnost nasledila od majke i bake.

- Obe su pozitivno lude, svaka na svoj način! A od bake po ocu sam "pokupila" to da zbijam šale. Ona i danas "baca" takve fore da se cela kuća smeje.

Kao dete je počela da radi na njivi.

- Roditelji su se bavili poljoprivredom, uzgajali su lubenice, pa smo im brat i ja pomagali. Pošto nije imao ko da nas čuva, mama i tata bi nas poveli na njivu. U početku su mene, za razliku od brata, više štedeli, jer sam žensko. Dok je on radio, ja sam se igrala. Ali kada sam napunila 11-12 godina, radila sam i ja.

U tom periodu Aleksandra se zainteresovala i za muziku.

- Kada sam krenula u osnovnu školu "Toplički heroji" u Žitorađi, pokazala sam ljubav i prema muzici. Jedva sam čekala da dođe školska slava Sveti Sava, pa da igram i pevam na pozornici. Nastavnici su primetili da sam talentovana, ali su me sabotirali, jer su bili protiv narodne muzike, koju sam obožavala. Iako je podrška profesora izostala u osnovnoj, u srednjoj Poljoprivrednoj školi je bilo sasvim drugačije.

- U startu sam svima stavila do znanja da me škola ne zanima i da hoću da se bavim pevanjem. Nisam sebe videla na njivi, nego na bini. Iako sam u osnovnoj bila odlična, u srednjoj mi je samo bilo bitno da imam prolaznu ocenu. Profesori su uvideli da je moja želja da budem pevačica ogromna, pa me nisu kinjili. Naprotiv, maksimalno su me podržavali. Kad god bismo ranije završili časove, pevala sam drugarima iz odeljenja i nastavnicima, a oni su uživali.

Foto: ATA images

 

 

Jedan od razloga zbog kojih je želela da postane pevačica jeste njena komšinica Svetlana Ceca Ražnatović, na koju se odmalena ugledala: - Ceca je oduvek bila moj uzor! Bila sam presrećna kada sam dobila kompjuter, jer sam po ceo dan mogla da slušam njene pesme, od početka karijere pa nadalje. Ne postoji nijedna njena numera koju ne znam - priča Aleksandra i priseća se momenta kada je upoznala Cecu:

- Imala sam 12 godina kada sam učestvovala na takmičenju "Zvezde juga" u Nišu, na kom je bila i Ceca. Zamolili su me da otpevam jednu njenu numeru, odabrala sam "Trulu višnju". Pripremili su mi matricu, a ja sam mislila da ću da pevam uz pratnju, pa sam im rekla: "Trula višnja, de mol." Svi su počeli da se smeju, pa i Ceca. Kada sam završila, prišla mi je i nahvalila me. Rekla mi je da imam zreo glas za svoje godine. Poljubila me je tako da mi je ostao trag njenog karmina na obrazu. Posle sam sa tatom otišla do trafike da kupimo vodu, a on mi je rekao: "Mala, nemoj da skidaš taj karmin do sutra." Oboje smo prasnuli u smeh.

Nakon podrške koju je dobila od Ražnatovićeve, Mladenovićeva se prijavila za takmičenje "Zvezde Granda". - Nekoliko puta sam se prijavljivala za to muzičko takmičenje, ali sam dolazila samo do završne audicije. Ali te 2011. godine uspela sam da prođem. Bila sam presrećna. Imala sam samo 16 godina kada sam se prvi put takmičila - priča Aleksandra i otkriva da li je strahovala od komentara žirija:

Foto: ATA images

 

 

- Nisam imala razloga da se plašim, jer su me stalno hvalili. Ali pogodilo me je kad mi je Jelena Karleuša rekla da ću biti kafanska pevaljka. Do petog kruga mi je govorila da sam odlična, a onda me je odjednom uvredila. Sećam se da sam tada rekla u sebi: "E to ćemo da vidimo!" Danas shvatam da me je upravo ta njena rečenica ojačala. Pomogla mi je da budem još borbenija i postanem ovo što sam danas. Karleuši ovo nikad nisam rekla, ali ne znači da jednog dana neću.

LJubavni jadi

Aleksandri je prva ljubav ostala duboko urezana u sećanju. Imala je 13 godina kada joj se svideo sedam godina stariji momak.

- Toliko sam se bila zaljubila u jednog Bojana, da nisam znala gde mi je glava. Bio je divan, sedam meseci nije smeo da me poljubi, a kamoli nešto drugo. Prvi put me je poljubio na blic nakon jednog mog nastupa. Pocrvenela sam, jer mi je bilo neprijatno - priča pevačica i objašnjava zbog čega je raskinula sa njim.

- Mnogo sam patila kada je otišao u vojsku. Bilo mi je teško što smo razdvojeni, pa smo stalno razgovarali telefonom. Često smo raskidali i mirili se, jer sam bila pod stresom. Majka me je tešila i govorila da će sve biti u redu, ali nije. Kako je vreme prolazilo, nas dvoje smo se udaljili i završili priču. Raskinuli smo posle godinu i tri meseca. I danas ga se rado setim, jer je bio mnogo dobar i neiskvaren. Kad god odem kod mojih u Žitorađu, sretnem ga. Lepo se ispričamo.

Šest godina nakon prvog poljupca, pevačica je imala i prvi intimni odnos:

Foto: ATA images

 

 

- Sa 19 godina sam se zaljubila u momka sa kojim sam izgubila nevinost. Uroša sam upoznala na jednoj svadbi na kojoj sam pevala. Nismo se te noći poljubili, već nekoliko dana kasnije, kada smo se sreli u jednom klubu. Bili smo tri godine zajedno. Kada je trebalo prvi put da spavamo, imala sam neviđeni strah. To je bilo traumatično iskustvo za mene. Posle toga sam se grozno osećala, jer više nisam bila nevina. Kroz glavu mi je prolazilo da više niko neće hteti da bude sa mnom. Ma strašno! Čak sam osećala grižu savesti što sam to uradila.

Nakon dve godine, Aleksandrin momak je postao ljubomoran, pa joj je pravio pakao od života.

- Branio mi je da pevam! Iako su me tada vlasnici klubova najviše zvali da nastupam, zbog njega sam prestala mesec dana da zakazujem tezge. Bila sam u depresiji. Nisam mogla da se pomirim sa tim da više ne pevam, jer je muzika moja najveća ljubav! U jednom momentu sam se trgla, shvatila da me Uroš ne voli na pravi način, da hoće da menja moj život i navike, pa sam ga ostavila. Naravno, odmah sam se vratila pevanju.

Posle nekoliko godina zaljubila se u čoveka koji nije želeo da je menja, ali nije ni bio dobar prema njoj. Reč je o njenom kolegi Isaku Šabanoviću: - On je moja najveća životna greška! Ne želim da ga pljujem i degradiram, jer mi je kolega. A znate kako kažu, o bivšima i kolegama sve najlepše.

Zamišlja venčanje

Bez obzira na to što nije imala sreće u ljubavi, Aleksandra i dalje veruje da će naći gospodina pravog sa kojim će stati pred oltar i izgovoriti sudbonosno "da".

Foto: ATA images

 

 

- Kad god vidim neku lepu venčanicu, slikam je i stavim u poseban folder u telefon. Često zamišljam svoje venčanje i kako bi trebalo da izgledam tog dana. Želela bih da svadba bude tradicionalna, da ispoštujemo sve običaje. Aleksandra otkriva i na koji način bi želela da bude zaprošena.

- Volela bih da me budući suprug zaprosi na polju lavande, a da za medeni mesec odemo na Karibe. Jednom sam bila na tom ostrvu, jer sam sa Adilom i Srećkom Krečarem pevala tamo na jednoj svadbi. Kada su mi javili gde nastupamo, preplakala sam taj dan, jer imam užasan strah od letenja. Ali sve je prošlo u najboljem redu. Po povratku u Beograd sam sebi rekla da moram ponovo da se vratim na Karibe, ali sa mužem kad ga jednog dana budem imala. Ipak vredi videti još jednom tu lepotu - završava Mladenovićeva.

(Informer)