O tome kako je izgledala borba ovog mladića, pričala je Vojaževa majka još 2004.godine.
- Naš prvi sin Vasilije bio je visokorizična beba. S njim sam održavala trudnoću svih devet meseci da bi na kraju bio prebrzo rođen, bez znaka života. Bio je na aparatima za veštačko disanje, sa minimalnim šansama da preživi, a čak i ako se to desi, sumnjali su da će ostati velike posledice. Devojka koja je bila sa mnom u sobi javila je Milanu da sam se porodila. Odmah je pozvao porodilište i rekli su mu da je sa mnom sve u redu, ali da je dečak u sobi za reanimaciju. Prvi put sam poželela da moj muž dođe i bude pored mene, verovala sam da ćemo tako uspeti. Milan je utrčao u bolnicu, ali nisu hteli da ga puste. Sačekao je neko vreme, razvalio vrata i dok se probijao do moje sobe pozvali su obezbeđenje. Uspeo je da dođe do bebe- bila je iskrena Žana
Vasilije je boravio mesec dana u zavodu za neonatologiju. Tamo jebio priključen mesec dana na aparate, a potom su roditelji odlučili da ga na sopstvenu odgovornost odvedu kući.
- Znali smo da ne možemo protiv sudbine, ali sam duboko u sebi verovala da će preživeti jer je rođen na dan velikog sveca Vasilija Velikog. To je naša najveća životna pobeda. Danas ima četiri godine, savladao je kompjuter, engleski mu nije stran, ide u školu za glumu i zna da mi postavi pitanje o kojem treba dobro da razmislim da bih zadovoljila njegovu znatiželju - ispričala je tada Žana, prenosi "Hello".
Pročitajte još
BONUS VIDEO:
