Skelani, pokraj Srebrenice, su u jesen 1992. godine videli neke od najtežih borbi na liniji fronta. Akteri su bili i Dane Vasić, koji je nosio uniformu Vojske Republike Srpske i Daut Tihić, koji je branio oznake Armije Republike Bosne i Hercegovine.
Ova dva, tada vojnika, su se prvi put sreli u plasteniku i to preko nišana. Daut je gledao preko brda kako se snage VRS raspoređuju kada je „kao iz zemlje iznikao“ vojnik ispred njega sa puškom u rukama. Zapucao je Daut refleksno i rafalno, pogodivši vojnika u prsa – bio je ubeđen da je mrtav.
- Krenuo sam dalje sa namerom da po povratku uzmem pušku od ovog koga sam ubio. Borba nije dugo trajala, odbili smo napad na sela jer je iznenađenje izostalo mojom pucnjavom. Na povratku, video sam da nema ni srpskog vojnika ni puške – ispričao je Daut.
Foto: Jutjub printskrin/vpro in europa
Dane svedoči da je video vojnika, ali da nije bio odlučan, nije znao da li je „naš“ ili „njihov“, te ga je taj trenutak zamalo koštao života.
- Nisam čuo pucanje, samo sam video da cev njegove puške vibrira. Osetio sam strašan udarac koji me je odbacio unazad nekoliko metara i to je sve čega se sećam. Kad sam došao sebi, saznao sam da su me „moji“ izvukli, video sam poderan pancir koji je zaustavio metke – prisetio se Dane.
Pročitajte još
Kako si me ubio, kada vidiš da sam živ?
Rat se odavno završio, preživeli su pakao obojica. Daut je nekoliko godina potom proveo u Švedskoj, pa se potom vratio u Sarajevo, a zatim i u svoje rodne Skelane na Drini. Otvorio je farmu krava, prodaje mleko i bavi se poljoprivredom.
Foto: Jutjub printskrin/vpro in europa
Sa druge strane Drine, Dane živi u Srbiji, u Bajinoj Bašti, bavi se otkupom šumskog voća i plodova, ima hladnjaču i lanac trgovina suvenirima, ali ga često put nanese preko vode. Ušao je u kafanu jednom prilikom, a Daut je upravo bio tu i nije mogao da veruje šta on to vidi.
- To je čovek koga sam ja ubio, kažem društvu. Smeju se i vele „kako si ga ubio kad vidiš da hoda, živ je“. Ne mogu da verujem i prilazim neznancu. Ja sam tebe ubio, kažem mu, on se smeje i odgovara „kako si me ubio, kada vidiš da sam živ?“ – ispričao je Daut.
Uz po koju čašicu rakije, popričali su o svom prvom nesretnom susretu u tom plasteniku i od najljućih neprijatelja koji su se videli samo preko nišana i pucali jedan na drugog, postali su nerazdvojni prijatelji, čak i poslovni partneri
- Nemam čega da se stidim. Nisam uradio ništa loše i nezakonito. Bio sam vojnik i nosio pušku kao i on. Pucao sam u vojnika, vojnik u mene, jednostavno rat je takav. Ja mislim da koliko je Daut želeo rat, toliko sam ga i ja želeo. Rat nam nije trebao jer nikad nikom ništa dobro nije doneo – zaključio je Dane.
BONUS VIDEO:
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
