Jugoslavija se raspadala u ratu, a u njegove pesme posledično se uvukla i ratna tematika. Baja je postao poznat po svojim patriotskim pesmama, koje su nesumnjivo doprinele njegovoj popularnosti početkom devedesetih.

Zbog toga su ga neki optuživali da se obogatio zahvaljujući ratu, a kako je Baja na to odgovorio možete pročitati u intervjuu koji je dao 1993. godine za "TV Novosti", koji prenosimo u nastavku:

Najmanji a najzaposleniji pevač iz Krajine, Baja Mali Knindža, uporno gazi put od ignorisanja do priznanja. Iako ga nema na prvim programima radija i televizije, on svojim opstojavanjem dokazuje da je miljenik naroda. Uoči odlaska u inostranstvo rado pristaje na razgovor. Pričao je već toliko puta, ali u njegovoj pesničkoj glavi stalno se rađaju novi stihovi i misao da nije rekao sve. Zbog toga novu ploču naziva "Još se ništa ne zna", a razgovor tim povodom započinje porukom "Sada ću ja da pričam!"

Zar do sada nisi pričao?

- Jesam, posle dva, tri intervjua i gostovanja na malim televizijama, ne može se reći da sam nebitan. Mada i dalje neki važni ljudi negiraju ovo što radim. Sumnjaju u moje motive. No, ja čekam, jer će sve doži na svoje mesto.

Foto: Jutjub printskrin/Bojan Kamera Studio

 

Jedan urednik reče da to što ti radiš, Srbiji nije potrebno!

- Kada narod bude izabrao i tražio nešto drugo, onda neka tako kažu. A u uslovima kada sam bez ičije podrške uspeo da "prođem" sa svojim pesmama, da skrenem pažnju na ono što se oko nas dešava, ne treba neki urednik da određuje šta Srbiji treba.

Isto ljudi kažu da si se basnoslovno obogatio!

- Da Bog da se i oni ovako obogate. Istina, ja jesam najbogatiji, ali duhom. A svima koji su na bilo koji način stekli nekakvu materijalnu dobit u ovom ratu poručujem: "Kad me vidiš na transporteru, pričuvaj se ratni profiteru!"

Tvoji prijatelji kažu da si sjajno "profitirao" svojim pesmama - pola dobiti šalješ u Krajinu, a pola popiješ!

- Upravo sam stigao sa prve linije, livanjsko-grahovskog fronta. Borcima sam nosio lekove i cigare.

Foto: reprint TV Novosti

 

Kako je na frontu?

- Vruće!

Da li je Oliver Mandić jedini pevač koji je učestvovao u borbama na ratištu?

- Ma gde jedini! Kad si tamo moraš da pucaš. Ja sam opsluživao bestrzajni top, a ima još kolega koji prilikom gostovanja uzmu puške u ruke.

Kako sa lica mesta izgleda sadašnja politička situacija?

- To je velika politička igra Istoka i Zapada, a mi smo probni poligon za ono što će se desiti. Ovo je samo formalnost. Mi smo uvek ratom stizali do Beča, da bi se politikom vraćali na stare pozicije.

Nismo mudar narod?

- Jesmo mudri, ali smo preemotivni i stalno dovodimo sebe u situacije da se nekome pravdamo.

Foto: Reprint Sabor

 

Posle "Minimaksovizije" u kojoj si gostovao sa Borom Đorđevićem, nastavljeno je druženje do zore...

- Da, Bora je zbog zdravstvenih razloga prešao sa loze na roze. Tako smo uz vino proveli celu noć i ukapirali da slično mislimo. Dogovorili smo se da Bora gostuje na mojoj ploči. Pevaćemo zajedno pemsu "Ćuti, Ujko", koju sam napisao za vreme rata u Hrvatskoj, kada sam preko motorole razgovarao sa protivničkom stranom. Tekst "sa položaja" ide ovako: "Na radio stanici čujem neki glas/ alo Čedo, ovde Ujko, ajd' dođi kod nas./ Palim cigaretu dok pričam sa njim,/ opsuje mi majku, ja mu uzvratim./ Razmišljao sam dugo, kako bih ga preš'o/ ali nam se Mujo u vezu umeš'o./ Ćuti Ujko, ubiću te ja, znaš li onu našu, stiže Vojvoda!"

Postoji li neki konkretni Ujka?

- Da, to je moj prijatelj sa kojim sam u mladosti igrao fudbal, a koji se kod Drniša, 800 metara od mog položaja, našao među ustašama.

Često pevaš o Vojvodi popu Momčilu Đujiću. Da li si sa njim stupio u kontakt?

- Sve je dogovoreno, u junu krećem u Čikago. Pokušaću da ga dovedem u otadžbinu. To do sada nikome nije pošlo za rukom. Čovek se jednom opekao i sumnja u čelne ljude naše političke scene.

Foto: ATA images/TV BN printksin

 

Pa kako će onda da veruje tebi, s obzirom na to da je među vama velika razlika u godinama?

- On jeste veoma star, ali obojica smo pesnici u duši i tu godine nisu važne. Vojvoda Đujić se još 1934. godine družio sa Radetom Draincem i tada izdao zbirku pesama "Emilijada". To je bila pesnička inspiracija nastala iz ljubavi prema devojci Emiliji. Knjiga je izdata u Sremskim Karlovcima, a tamo je Momčilo često odlazio da bi govorio stihove na Stražilovu. Čuo sam da on i dan danas svake noći sanja i čuje šum jablanova na Krčiću, jedinstvenom mestu na svetu. Čuje i vidi u snu šum Topoljskog buka i zvuk kada pastrmke iskaču iz vode da bi uhvatile mušice. Takav čovek ne može odoleti pesničkom pozivu i argumentima koje ću mu izneti.

* Nportal.rs zbog vas daje novi život tekstovima iz bogate novinske arhive "Novosti", a ovaj članak je izašao u "TV Novostima" 28. septembra 1993. godine. *

BONUS VIDEO: