Na Nedelji mode nije se odvajao od svog foto-aparata, a bio je raspoložen i za razgovor, pa je ispričao kako se našao u Francuskoj, po čemu pamti detinjstvo, a progovorio je i o odnosu sa svojim slavnim ocem.
- Dugo živim u Parizu, od svoje osme godine, ovde sam završio školu i fakultet. Bavio sam se manekenstvom, putovao sam po Evropi, Aziji i Americi, a onda sam prešao na fotografiju, zbog koje sam takođe stalno na putu. U poslednje vreme sam u Parizu jer mi je mama bolesna. Manekenstvom sam počeo slučajno da se bavim i kroz taj posao sam se zaljubio u fotografiju. Više mi se sviđa da budem iza kamere nego ispred.
- U Pariz smo došli svi zajedno, mama, tata i ja 1982. godine. Onda su se zakomplikovale stvari između mame i tate, odlučili su da se razvedu. Mama je rešila da ostane u Parizu, a tata se vratio kući. Tad smo se jedno drugom izgubili iz vida, posle je došlo do rata.
Daniel kaže da oca nije video 10 godina, od njegove osme do 18. godine.
Pročitajte još
- Kad si dete, nekako ti to ide ka srcu, razmišljaš to mi je tata, a kada odrasteš, shvatiš da nije sve u životu crno i belo. Prihvatiš to onako kako jeste. Sve je to život. On je do moje osme godine bio najbolji tata na svetu i tu je zaradio kredit kod mene. Šta je bilo, bilo je. Ne volim da ostajem u prošlosti, volim budućnost.
Na pitanje da li je zamerio ocu što nisu bili u kontaktu, Daniel kaže:
- Ne možeš ljudima zameriti, svi imamo neke okolnosti, naše probleme, pa šta je, tu je. Nismo imali nikakav kontakt. Bilo je komplikovano, nije bilo mobilnih telefona, niti mogućnosti za komunikaciju kao sada.
Foto: N. Karlić
Sin čuvenog muzičara dodaje da je do ponovnog susreta došlo kada ga je otac pozvao.
- Otvarao je studio u Rogoznici u Hrvatskoj. Tog leta sam otišao tamo i videli smo se. Zajedno smo proveli to leto - kaže on, ali ističe da sada "nisu toliko u kontaktu".
- Ne toliko. Imamo čudan odnos. Uvek sam ja bio taj koji je zvao i stavljao drvo u tu vatru. Jednog dana mi je dosadilo da uvek ja budem taj koji će pozvati. Danas s ljudima možeš da kontaktiraš kako hoćeš. On je jako čudan. Ne zameram mu. Ako mu sutra nešto bude trebalo, tu sam. Otac je otac, krv je krv. Ja sam uvek tu za ljude, ali se ne namećem. Ako me hoćeš pozvati, pozovi me. Pa tata je tata, ali neke stvari moraš prihvatiti. Pokušao sam da razumem, ali neke misterije, nažalost, ne možeš da otkriješ. Svi mi imamo nešto što moramo da prihvatimo, a ja sam to prihvatio i okej sam s tim. Nešto ne razumem, a moram da poštujem šta drugi ljudi hoće. Postala nam je navika da ne kontaktiramo često, da tako kažem.
- Mi smo super kada se čujemo, samo što to nije redovno. Ali nije to samo do njega. I ja sam živeo takav život da sam uvek bio negde na putu.
Daniel je otkrio i da od početka kovida nije bio u Hrvatskoj, ali da ovog leta planira da ode i dodao i da mu nestostaje srpska prestonica.
- Nemate pojma koliko meni Beograd nedostaje. Tetka i teča mi žive u Obrenovcu, ja sam svoju mladost proveo tamo. Išao sam u Beograd, na Adu Ciganliju. Prve žurke, prve devojke, meni je to sve Beograd, Srbija. Mnogo mi nedostaje. Voleo bih u budućnosti da se više približim, da malo radim i u Srbiji.
(Kurir)
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
