U noći između 3. i 4. marta 2004. u ognju je nestalo više od pola manastirskog kompleksa.
Požar je izbio iz dimnjaka konaka Igumenarija i proširio se kroz pukotine u staroj građevini sa drvenom konstrukcijom. Kada je vatra zahvatila krov odatle se brzo proširila na okolna zdanja i uništila ili teško oštetila najveći deo manastirskih konaka. Požar je zaustavljen tek na praznom prostoru prostoru između Belog konaka i Pirga Svetog Save.
Obnova je počela 2006. a uz državu koja davala lavovska sredstva, u njoj su učestvovali Srbi iz svih krajeva sveta. Današnji poklonici Hilandara koji je u najvećoj meri obnovljen, ne mogu ni da zamisle razmere razaranja u kojima je izgorela cela severna polovina manastirskog kompleksa, odnosno više od 20 objekata koji su činili 54 posto njegove korisne površine.
- U ovoj 825. godini postojanja Hilandara, najstarije srpske ustanove koja živi u kontinuitetu, severno i severoistočno krilo izgorele polovine manastira su oživeli, opremljeni su nameštajem i svim drugim potrebama i predati su na raspolaganje manastirskom bratstvu - kaže Milivoj Ranđić, direktor Zadužbine Svetog manastira Hilandara.
Foto: B. Subašić
- Bratsvo Hilandara, možemo ih uporedimo sa porodicom koja postoji 825 godina i bavi se njegovim očuvanjem po tipiku Svetog Save. Znamo s koliko se pažnje i nestrpljenja prati obnova, jer oko Hilandara svi Srbi imaju jedinstvenu misao. On je naša istorijska vododelnica, na njega su svi ponosni i svi žele da u njemu sve bude u savršenom poretku. Jer, iako Hilandar kao ni Sveta Gora ne izgledaju i ne žive kao u 12. veku, to je ipak i danas "druga planeta", izdvojeni bogocentrični svet. LJubav prema Hilandaru svedoči da Srbi kao narod imaju taj bogocentrični svet kao ideal, čak i kada ne umeju to da artikulišu. Za Srbe Hilandar nije običan simbol, mi se po njemu prepoznajemo i samoodređujemo.
Pročitajte još
Do sada je ogromnim naporom i veštinom završena kompletna rekonstrukcija i građevinska sanacija objekata Belog konaka, koji je izgoreo gotovo do temelja, konaka Sinodika, trodelnog kompleksa Velikog konaka sa paraklisom Svetog Nikole, jedinstvene graditeljske celine koju čini ulazni deo manastira sa Starim konakom. U Zadužbini Hilandara kažu da se do kraja 2023. očekuje završetak radova na konsolidaciji spoljnog bedemskog zida koji povezuje ova dva objekta i manastirsku trpezariju.
Foto: B. Subašić
Ojačavanje temelja i učvršćivanje objekata oslonjenih na njega trajno će ukloniti slabosti zapadnog i jugozapadnog dela manastira, koje su bile uzrok razaranju iz 2004. a koje bi mogle biti kobne i u slučaju jačeg zemljotresa.
Završetak obnove izgorelog dela manastira planiran za kraj 2024. pordazumeva i završetak radova ne hibridnom energetskom sistemu za proizvodnju električne energije u Hilandaru.
U narednom periodu je u planu potpuna rekonstrukcija riznice sa izgradnjom depoa, konsolidacija istočnog bedemskog zida, kao i rekonstrukcija jugoistočnog konaka, gde se nekada nalazila prva srpska bolnica i obnova objekta eklisijarnice.
BONUS: NAJAKTUELNIJI VIDEO SNIMCI
Za još vesti zapratite nas na našoj zvaničnoj Fejsbuk stranici - budimo "na ti".
Nova dimenzija novosti, vaš "Nportal.rs".
