Šestog februara napisali smo netačan članak kako je Holanđanin Franka Hugerbets najavio zemljotres u Turskoj i Siriji pre nego što se on desio.
Pre svega, uopšte ne postoji mogućnost da se zemljotresi predvide, na šta je odmah ukazao Evropsko-mediteranski seizmološki centar na svom Twitter nalogu, svestan viralnosti tvrdnji da je Hoogerbeets predvidio zemljotres koji je pogodio Tursku i Siriju.
Mogućnost predviđanja zemljotresa odbacuje i Američki geološki institut (USGS):
Niti USGS niti bilo koji drugi naučnici nikada nisu predvideli veliki potres. Ne znamo kako i ne očekujemo da ćemo znati u dogledno vreme. Naučnici USGS-a mogu samo izračunati verovatnoću da će se dogoditi značajan potres (prikazano na našoj karti opasnosti) u određenom području unutar određenog broja godina.
Predviđanje potresa mora definisati tri elementa:
1) datum i vreme,
2) mesto i
3) magnitudu.
Na stranici Prirodoslovno-matematičkog Fakulteta (PMF) u Zagrebu objašnjeno je zašto je nemoguće utvrditi kada će se potres desiti.
Pročitajte još
Lokacija potresa vezana je za aktivne rasede koji su uglavnom poznati, pa je moguće unapred otprilike znati gđe se potres može dogoditi. Jačina potresa zavisi o čvrstoći stena u rasednoj zoni – jači potresi mogući su samo na mestima gde su i stene čvršće, tj. onde gde se može nakupiti velika količina energije bez da se privremeno oslobodi. Na osnovu istorijskihh i statističkih podataka te poznavanja lokacija raseda, moguće je pretpostaviti i potencijalnu jačinu budućeg potresa. Ali, zbog nehomogenosti sredstva i neperiodički dugog "punjenja" i kratkotrajnog "pražnjenja" energije na rasedima u obliku potresa, nemoguće je tačno predvideti kad će se idući potres dogoditi.
U našem članku, navedeno je i da je Holanđanin zemljotres predvidio na osnovu “kretanja planeta”. U članku se suštinski ne dovode u pitanje ni navodno predviđanje ni metoda na osnovu koje je ono napravljeno.
Teorija po kojoj je seizmička aktivnost povezana sa položajem planeta, na kojoj Holanđanin bazira svoje predviđanje, nema podršku u naučnoj zajednici. Dasović je za Jutarnji objasnila da postoje istraživanja na temu uticaja gravitacije, pre svega Meseca i Sunca, na pojavu snažnih potresa, ali da do sada nema dokaza za to.
Tvrdnjama da je Hoogerbeets predvidio zemljotres u Turskoj bavila se i kazahstanska platforma za proveru činjenica Factcheck.kz. U analizi se takođe navodi da su tvrdnje o uticaju položaja planeta na seizmičku aktivnost bez naučnog osnova.
Prema modernoj nauci, jedino nebesko telo u Sunčevom sistemu koje ima barem neki (vrlo uslovno) uticaj na seizmičku aktivnost Zemlje jeste Mesec. Postoji nekoliko studija koje dokazuju neznatan uticaj plime i oseke (između ostalog zbog položaja Meseca) na minimalno povećanje seizmičke aktivnosti u pojedinim regijama, na primer, u području plitkih raseda duž rubova kontinenata i na spojevima ploča na dnu okeana. Međutim, čak i u situacijama najveće blizine Meseca Zemljinoj površini, kada se sila Mesečevog gravitacijskog polja poveća za 3%, one ne mogu ni na koji način izazvati potrese, posebno tako jake kao u Turskoj.
Phil Plait, naučni bloger i astronom, u članku objavljenom na stranici Slate objašnjava da je gravitacijska sila Meseca 50 puta jača od svih planeta u Sunčevom sistemu zajedno. Budući da Mesec sa tolikom gravitacijskom silom ne može izazvati potrese, jasno je da ostale planete mogu još manje.
Mediji su Hoogerbeetsa predstavili kao naučnika i istraživača Instituta za praćenje geometrije nebeskih tela povezanih sa seizmičkom aktivnošću ( SSGEOS) bez objašnjenja o kakvoj je instituciji reč. Radi se, zapravo, o institutu koji se bavi predviđanjem zemljotresa na bazi pomenute pseudonačne metode.
Platforma Logically ukazuje na to da se na Twitter profilu Instituta redovno objavljuju slične prognoze, od kojih se većina ne obistini.
Štaviše, mnoge ove objave su nejasne u pogledu regiona obuhvaćenog predviđanjem. Oni često uključuju ogromna područja koja mogu, generalno, zabeležiti potrese tako značajne magnitude. Oni su takođe uključivali lokacije za koje se zna da imaju velike tektonske linije raseda, za koje postoji veća verovatnoća da će zabeležiti značajne potrese.
Logically kao primjer zemljotresa koji se nisu desili, a “najavljeni” su na stranici ovog instituta, navodi tweetove iz 18. januara i 20. decembra 2022.
